U neka davna, mada ne tako divna vremena, beše Džulovkistan tek još jedan vilajet zemlje Dodžikistana, i to na međi prema Upicanistanu, za koju se pripovedalo da u njoj teku med i mleko. Tako bejahu oni verna raja, sve dok jednog leta ne zaratiše svi vilajeti dodžikistanski, raspade se ova zemlja, a Džulovkistan ostade tako na međi između Upicanistana i novog kalifata seldžukistanskog, koji mu davaše malo svog bogatstva kako bi mu ostao veran vazal, dok mu zatvori Upicanistan sva vrata svoja hatišerifom o embargu.
I preživljavade narod džulovkistanski teške dane kao vazal seldžukistanski, dok jednog dana ne dođe novi vezir i reši da pripoji vilajet kalifatu upicanistanskom.
Gostiše veziri upicanikistanski tri dana i tri noći vezira džulovkistanskog, a onda mu jednog mamurnog jutra rekoše da mora da im preda skoro sva blaga svog vilajeta ako želi da se pripoji njihovom kalifatu. Pristade na to vezir džulovkistanski, ali ne bi drago kalifu seldžukistanskom, koji zazida sve puteve ka zemlji džulovskoj. Uplaši se vezir džulovkistanski, otkaza veru kalifu upicanistanskom, te se porušiše zidovi ka zemlji seldžukistanskoj. Ne bi drago vezirima upicanistanskim, poslaše oni svoje uhode, pobuniše narod džulovkistanski i isteraše vezira, te uhode zemljom ovladaše. Zbunjen beše narod džulovkistanski, jer ne znade kome na vernost da se zakune, te zakrvi međusobno.
Ne bi lako uhodama upicanistanskim, jer življaše dosta podanika seldžukistanskih u vilajetu njihovom. Poteraše vojsku da ih isteraju, a beše kasno kad su shvatili da je podanicima svojim Seldžukistan već moćno oružje izaslao. Pozvaše uhode u pomoć svoje gospodare. Naredi kalif upicanistanski da se nevidljivi bombarderi i dronovi pošalju, te razori osiromašenim uranijumom kule podaničke i mostove u Novom Sadu. Ne bi drago kalifu seldžukistanskom, te išalje on vojsku svoju i specijalne trupe jake, te zauze zemlje u kojima živeše podanici njegovi. I reče kalif upicanistanski da više neće na večeru zvati kalifa seldžukistanskog, a uzvrati mu ovaj isto.
Sedoše za sto u tvrđavi dejtonskoj uhode, kalif i veziri upicanistanski, te kalif i podanici dodžikistanski. Dadoše svi besu novu, koja prekide borbe, ali ostavi omrazu u narodu na međi.
