Pojava koja nas učenike toliko iritira, nasuprot našim roditeljima, koji uživaju u ovakvom vidu mučenja.
(Sedimo za kompjuterom, kad za divno čudo ulazi ćale/keva u sobu)
Roditelj: Alo magarčino jesam li ti sto puta rekao/la da sedneš malo da učiš, a ne da po ceo dan visiš na internetu! (Nastavljaju sa tekstom osmišljenim unapred, sve dok vas ne izlude)
Mi: Dobro više, evo sešću za 5 minuta, samo prestanite da me smarate više...(Posle 5 minuta, onako već ispizdeli, gasimo kompjuter i sedamo da učimo, sa nadom da će bar u jednom trenutku neko ući u sobu i zateći vas sa knjigom u ruci; Prolaze sati i sati, čujemo škripu poda u susednoj sobi, osećamo da nas prisluškuju, ali ne ulaze...Više nam je dosta, bacamo knjigu, uključujemo komp, a oni onako radosni što čuju kućište kako radi, upadaju u sobu i opet vas zatiču za kompjuterom)
Roditelj: Ja sam ti lepo rekao/la još pre 2 sata da sedneš da učiš, i ti kao saću, a gle, ti na kompjuteru. Za vikend nema izlazaka!
Mi: (Svašta bi im rekli u tom trenutku, ali nemožemo, opet sedamo da učimo i tako dok sledeći put opet ne poludimo, i tako do beskraja...)
