Izraz kojim su stari žitelji kamenite Dalmacije tepali, onako muški, bez patetike, velikim ljubavima u svom životu, bilo da je to žena, dete, ili mladica masline teško uzgojene između dva kamena i kapi vode, jasno stavljajući do znanja da im je oko najvrednije i da suzu retko i teško puštaju.
Matan Potrka: Sve ovo što imamo, to je moje. A na to, suzo oka moga, plaćamo poreze. E to je prolazno, to ništa kad jednom odemo Svetom Petru na ispoved, nećemo sa sobom poneti. A ovu našu večnu kuću, suzo oka moga, stavija sam na tvoje ime.
Nuša (nežnija polovina Matanova): Hvala ti, Matane. Hvala, što si mi obezbedia to.(Prosjaci i sinovi, Antun Vrdoljak, 1972 po romanu Ivana Raosa)
........................................................................................................On: Moramo da se oprostimo sada. Život i novi, mlađi model. Teško mi to pada, bila si mi prva, mnogo smo se dobro provodili zajedno, na tebi sam naučio i da zamenim kaiš i da okrenem pod ručnom. Znaš, mnogo si trošila, gutali si benzin ko da mi je otac Šeik, o delovima da ne govorim. Izvini. Žao mi je.
Korsica: bip-bip
Kupac: Nadam se da ste se sad pozdravili pa da mogu da ga vozim.
On: Zbogom, suzo oka moga, nijedna mi neće biti kao ti.
