Ustao na levu nogu na kub. Trljao jaja koprivama na kvadrat. Riha puta dva. Tokom više od decenije školovanja, bioritam nam je za vjek i vjekov isprogramiran da nam taj dan ne valja. Problem sa ovakvim osobama je u tome što im je svaki dan isprogramiran da im je u q i sa njima se nikada ništa ne može predvideti, osim činjenice da se nikada ništa ne može predvideti, sem što postoji aksiomatska mogućnost da će pre ili kasnije doći do nekog vida nasilja.
(Istinit događaj, leta gospodnjeg 1973. godine, gradić u Srbiji)
A: Šta si stalno takav nervozan?
B: Ma nisam.
A: Ma gde nisi...
B: Slušaj, nešto kontam, sad će nam za koji dan ove ekskurzije iz Niša.
A: Šta sa njima?
B: Pa ništa, lepo da ih sačekamo i da ih sve lepo polomimo? A, šta kažeš?
A: A šta kažeš za ne?
B: Što?
A: Što bismo tukli ljude!
B: Zato! Ček`, u stvari! Imam bolju ideju! Znaš za onaj Studentski kulturni centar u Beogradu?
A: Da, što?
B: Pa nešto sam razmišljao, nas petorica da odemo u neku subotu tamo, lepo upadnemo s močugama, i ubijemo boga u svima redom? A, dobra ideja, zar ne!?
A: Tebe će stvarno jednog dana neko ubiti!
