Slovenački model plaćanja u kafani, poprilično zastupljen među studentarijom i ostalim nesrećnicima koje pas nema za šta da ujede. Iako nema ničeg lepšeg od toga da svako oplajvazi po jednu ( može i više ) turu, ponekad smo stvarno prinuđeni na metod "svako svoje", po kome su Janezi bili prepoznatljivi za života SFRJ. Kulturniji ljudi to urade tako da jedan plati sve, a posle se lepo raskusuraju napolju, dok seljanija prebira svaki dinar po stolu, ne bi li se slučajno desilo da daju deset dinara više nego što treba.
Konobar: Devojke, zatvaramo, mogu li da naplatim!? Produženi, nes i nes sa šlagom...425.
1. Da, da, ja sam imala espreso, to je 105, evo 100.
2. Nes sa šlagom...evo 160.
3. Ali sa šlagom je 170, dodaj još 10, neću ja da plaćam tvoj deo. Ja imam samo 200 krupno, molim te meni posebno.
2. Ajde, daj ti za mene, pa ti ja kupim uloške sutra.
3. A što 1 ne da još 5 dinara?
1. Častiću vas žvakom na trafici. Ustvari, imam 2 dinara. Evo
2. 150
1. daje 47, uzima 119
3. vadi 18 iz džepa, uzima 4
2. nećka se da li da da 87, a ili da kupi uloške 3 ( odlučuje se ipak za uloške ), vraća 87, usput uzima 12 sa stola.
1.....
2.....
3.....( traje, traje...)
Konobar: A da se nosite vas tri u pičku lepu materinu!!! Kuća časti!
