Iznenađujuće zabavan način da date na zapršci dosadnim rutinama na koje smo svi osuđeni. Nema nikakve veze sa slušanjem bilo kakve muzike koja odzvanja iz masnih slušalica, već je u glavi, savršeno ukomponovana melodija koja dan čini prividno zanimljivijim i drugačijim, a gluposti kao što su jurcanje za busom sa odgovarajućom muzičkom podlogom postaju epska dešavanja.
Naš junak ustaje, izujedan mamurlukom priseća se polako gde je i šta je radio, izlazi iz stana sa vrlo uspešne žurke vrteći odgovarajuću stvar od O(j)azisa u glavi, koja ga pritom u sopstvenim očima čini nezakonito zajebanom facom. Shvata da se nalazi na Senjaku i polako se spušta nizbrdo ka Sajmu.
Međutim, njegov prevoz dolazi na svake tri do četiri godine, te sumnja u glavi započinje sledeću melodiju iz Cig...Pirata sa Kariba:
00:00 - Još uvek šeta laganim korakom niz brdo, blago nervozan, psuje javni prevoz u bradu;
00:44 - Čuje škripu Ikarbusove aždaje, instinkti mu govore da je to njegova aždaja, trči;
01:31 - Zarđala Ikarbusova aždaja mu proleće ispred nosa, međutim on ne zapada u očajanje jer na dupetu aždaje pišu brojevi koji nisu njegovi, nada opstaje, stiže novi autobus, sveže ispoliran, udoban i sa njegovim brojevima;
02:02 - Kurac! Žuti niotkuda opsedaju autobus. Fluorescentne nemani preteći gledaju u narod koji ostaje na stanici i psuje im sve živo i mrtvo. Naš junak još uvek ne doživljava nervni slom, u daljini se kroz maglu ukazuje tramvaj, ali stanica je ograđena, saobraćaj gust a podzemni prolaz jebeno mučenje. Trči kao nezdrav;
02:26 - Pentrajući se uz stepenice drži korak sa tramvajem. Ne zanima ga gde će ga odvesti, uleće, ridžovana nema, mrdnuće se od Sajma, biće bliže domu, skloniće se sa zime, pobeda!
