Adekvatna mera prevaspitanja za omladinu po gradovima koja ne zna sta ce od sebe u zivotu. Traze neki stil u 17oj godini. Izgovore za svaku glupost koju naprave nalaze, opet, u tim godinama, svasta prozivljavaju u roku od nedelju dana iako za to vreme ne promene rutinu (kuca-skola-komp-kuca-skola-komp-...). Nacitani su i obrazovani, maksimalni doseg vaspitanja koji su doziveli od roditelja je kad im napisu na vratima "da nema pusenja u sobi" (ne drugari, vec oni) ili kad im otmu pivo iz ruku uz osmeh. A roditelj za to dobije: "Kucko, pederu, mars, ostavi me, aaaaaaaaaaaa...". Nikad nisu digli nista teze od kasike, cekaju da im svako sve odradi, mrsko ih podici dupe za bilo koju sitnicu, jer su toboze umorni i nije im na nivou da ista rade!
Ali dobar, jednokratni tretman otvorenom sakom, ukidanje pristupa Internetu i slanje na odsluzenje kazne u prvo selo, na...celo leto sljakanja, bi resio problem. Ne bi bilo tripovanja ni oko cega, naucili bi sta znaci zaraditi nesto, te pomuciti se da bi nesto ostvario i stvorio.
