Presek priče koji je znatno ubrzava do scene od značaja. Izgovara se oštro i lagano, dok mimiku lica opisuje ozbiljnost Ivana Lendla, bez osmeha.
-Gde ste stigla sam!
-Uf, ajde uđi, požuri, hladi se stan ionako slabo greju.
-Evo bato ulazim, ćao mama, ovaj, došla sam samo po kucka žurim. Kako vam je bilo sa njim, jel bio dobar?
-Rekao sam ja, uhhh, da je to jedan dobar pas.
-Šta ti je, što si ozbiljan tako i zašto mama plače, šta se desilo, gde je kucko, Bendžamine, Bendžamine!
-Šetao sam ga tri puta puta dnevno kao što si rekla, puštao mu Šopena pre i Lista prosle jela. Naravno posle obroka je jeo onaj dentastiks za zube, nemoj da brineš.
-Da, da sve je to divno krasno a gde je on ne odaziva se, šta mu se desilo, Bendžamine?
-Znaš da on voli tramvaje i išli mi tako...
-Joj znala sam, uvek je trčao za njima, pa gd...
-Ma jok bre, pusti me da završim, išli smo čak do okretnice i tamo mu kupio onu ogrilcu što ti se svidela pa je sad umoran, eno ga tamo iza kauča spava.
-Joj presekla sam se. Pa čekaj, što ste utučeni a mama plače tamo?
-A to, ma umro nam deda, malo pre javili.
