A rodi se tako, jebo ga lebac. Pri podeli karata mu padnu sve sami štihovi, pa iako ne zna da igra, predodređen je da dobija. I dok se ti mučiš da se iskobeljaš iz gliba svog (nazovi) života, da sebi i bližnjima obezbediš minimum egzistencije dostojne savremenog čoveka, on je već prebrinuo sve materijalne brige ovoga sveta i sada se bavi duhovnom samospoznajom i humanitarnim radom.
Obično flegmatičan tip bez zlih namera, iritantan jedino zbog svoje ''nepodnošljive lakoće življenja''.
- Brate, nešto sam razmišljao da idemo preko studentske da beremo maline, uštekamo kintu, stavimo sve na ''iz 1 u 2'' na Goahediglse, kupimo kilo vutre na veliko, prodamo na kete, tako 12 puta, imaćemo za 100 grama žutog i pola kila paracetamola, tako 6 puta, i onda brate, onda... Pa'i sad: onda sa stilom odemo na Ibicu kao kraljevi nedelju dana! A, a! Reci!
- Tebra, pre dve nedelje dođoh od tamo, stric drži noćni klub i izdaje skutere. Nije baš sve tako kao što se priča za Ibicu...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Je l' idemo u dgra večeras?
- Rado, ali znaš da spremam prijemni, onih mojih 100 pojena iz srednje ne znači ništa ako sutra userem na testu i ne upadnem na džetbu. Ti, je l' spremaš?
- A, ne, ja sam se motike rešio. Kale Robija, što drži preševski univerzitet ''Udade se Jagodo'' mi kreše tetku Jagodu otkad je udovica, hehe kapiraš, a tetka me gotivi, pa mi obećala doktorat za dvaesprvi... Ostaje mi da nekako ubijem vreme do tada. Dobro, ako ti ne možeš, cimnuću ovog brata od ujaka Nola da se vidimo, tu je dok ne ode d'igra po Amerike, jes' da smori više sa ženidbom, al' pun je ko brod...
