Prokletstvo muškog roda koje započinje od onog trenutka kada shvatimo šta sve imamo u gaćama, a traje sve do smrtnog časa.
Sa 17 godina želiš da dokažeš kako imaš muda za perverzije kojima ćeš se posle hvaliti kao ekstra jebač, jer više nije kul biti normalan.
Mića: - Ajdeeee Milena, moooliiiimmm teeeeeeeeee! Neće ti biti ništa.
Milena: - Pa ja hoću, ali se plašim.
Mića: - Nemaš čega da se plašiš. Malo će da boli i posle će biti lepo. Veruj mi.
Milena: - To si mi rekao i kad sam ti dala mog Himena. Šta još hoćeš?
Mića: - Pa hoću i Orka...
Milena: - Baš si Hordak. Dosta sam ja gutala sve od tebe, sad je red da ti malo poštuješ neka pravila.. (jebaću te u mozak kao da je Džej Džej...(Jenna Jameson za neupućene))Sa 19 ideš u vojsku da pokažeš kako nisi voleo Orka više od Tile i Himena, pa vremenom postao gej.
Niš. 23. jul, poligon ispred kasarne Filip Kljajić - Fića.Žarko Jovanović, prvi u stroju, u stavu mirno. Pod punom ratnom opremom. Znoj mu curi niz leđa i između guzova, sve do jaja. Opasači se usekli u meso i kosti. Ispod šlema ključa. Guzca ga svrbi, oči ga peku od slanih kapi, usta su mu suva. Misli na svoju prvu ljubav. Ona sada drži pušku čvrsto i znoji se. Rado bi je iskoristio za sve moguće perverzije - od češanja, preko higijene do samozadovoljavanja. Ali ne može!
Narednik: Junci! (unosi mu se u facu) Jesi li ti junac?
Žarko: Nisam. Ja sam Žarko.
Narednik: Vojniče, ti si Žarko Junac, i obraćaj mi se sa da ili ne, gospodine naredniče, po PS-u! Jel ti jasno, Junac?
Žarko: Jasno, gospodine naredniče.
Narednik: Kurac moj je tebi jasno. Ajde, trči sad 2 kruga. I nauči PS.Sa 25 i kusur se oženiš jer si zbog razmišljanja glavićem na pogrešno mesto istresao muda. Ona gotovo maloletna, pre nego punoletna, fali joj prednji gornji zub i 1 razred srednje do kraja. Rodila ti je ćerku, da bi te u budućnosti podsećala šta si radio u prošlosti.
Jovan: (primiče se ženi kojoj prilazi samo kada je preterano napaljen ili preterano gladan) - Draga... Ovaj... (ljubi joj rame, što nije činio još od onomad u senu kraj Žitorađe)
Ženetina: Šta je? Šta sad `oćeš? Jesi li normalan?
Jovan: Ja sam mislio ako si raspoložena....
Ženetina: Ma teraj se bre, budalo jedna.
Jovan: Pa što tako ženče? Šta sam sada skrivio?
Ženetina: Ma ništa srećice... Samo nije sada vreme.
Jovan: Kako nije? Dete spava, majku sam ti eutanazir`o sa bendžaminima... Sve po PS-u!
Ženetina: E, trt, Milojko! Možda jeste po PS-u, ali nećeš vala po PMS-u.Jovan leži i gleda u plafon. Razmišlja. Od svih ljudi zašto ja? Zašto baš meni da se desi... da imam jaja? Da me svako drka po PS-u i PMS-u? Da sam se rodio kao žensko, znam šta bih radio... (zadovoljno počinje da trlja svoje grudi i tone u tužni san).
