Slika i prilika zdravog obroka zdrave osobe. Nema tu da se mrljavi po sat vremena ili da se gricnu dva zalogaja pa da se beži. Jok. Zna se i red, a boga mi i poredak. Prvo rakija i predjelo, pa glavno jelo i pivdžan ili vince i za kraj desert i kafica. Sve polako, sa ciljem, a opet nekako energično i muški i bez ikakvog otaljavanja.
Još jedna u nizu mudrosti naših predaka. Jer kako kažu naši stari, bolje znati mnogo i često nego ne znati ništa, povremeno nikad, kojekude... Jesmo pametan narod u pičku materinu. Elem, da se vratim na temu. U neka davna vremena, kada se živelo od zemlje i stoke, a nejač bila primorana da radi za domaćinstvo snaga je bila sve. Snaga, a ne pamet. Iz ovoga se vidi da se nije mnogo promenilo, no da ne vrdam s teme. Dakle, snaga je bila sve, a svi znamo da znaga na usta ulazi, pa su mnogi žrtvovali svoje obroke da bi glava kuće, radnik i onaj koji bi sutradan trebao da hrani gladne ukućane bio spreman za rad.
Kako je vreme prolazilo ovaj izraz je gubio značenje ali je ipak ostao aktualan kod starije populacije.
- Jedi, kure dedino. Ručaj da porasteš snažan i jak kao deda.
- Milisave, pusti dete da jede. Plašiš ga tako.
- Muči. Muško pa da se plaši. Svašta. Sutra dan treba u vojsku da ode, pušku da drži, a da se plaši.
- Ukinut vojni rok. Nema više vojske.
- Ene... Vidi ti njega. Nije ti ovo Švajcarska, no Srbija. Ako nema vojske ne znači da neće biti rata. Nemoj da pametuješ, nego jedi to. Ajde, ima sve da puca za ušima.
