Dupla reč koja kao takva potpuno definiše određeni prekor zbog učinjenog sranja.
Ona pojačava osnovno dejstvo prekorevanja pomoću čuđenja koje se manifestuje kroz mimiku lica, u fazonu gospođe Božen kad je preparati iz kolekcije zategnu kao Jugo Koral banderu na Čumićevom sokačetu.
Donekle, u samom shvatanju suštine ovog dubla nalazi se izdaja i povređivanje osećanja servirana od osobe od koje se to nije očekivalo.
-Ćale, vadi onaj šampanjac iz '25. Otelila se Belka!
-Sereš? Odoh da vidim.
-Mušice govnare napale malog, idem sa tobom da ih rasteram u pičku lepu materinu.
Nakon pet minuta
-Ćale, telak jebe, a?
-Sve sve, ali smeo bih da se zakunem da tele pomalo liči na tebe....
NISAM TVOJA IGRAČKA, NISAM TVOJA AJ...
-Daj, ugasi tu pesmu, jebote. Koji kurac ti slušaš?
-Šta 'oćeš, bre? Vagnera da miksujem sa Hačaturijanom, dok im Berlioz i Stravinski udaraju prateće vokale, a?
-Koji ti je?!
-Moj mi je i ako baš hoćeš da znaš imam opasan požar u gaćama. Jeb'o te Stravinski!
-Seljaku jedan. Razočarao si me. Sve sve, ali nisam verovala da si toliki šabanoti!
-BELE RADE, BELE RADE, KO LI MI GA SADA KRADEEE, OOOPAAAAA....
-I onda sam se ja pojavio, kao da sam magija. Vidim gori zgrada, leptejebo, a iznutra viče neki starac mator k'o Pan erotika. Drž', ne daj, obujem super, tajne, mega čizme sa federima što sam kupio u kineskoj robnoj kući i skočim na četvrti sprat.
-E?
-Devetog mi padeža! Taman izvučem matorog, poče sneg da pada i ugasi vatru.
-A kad je to bilo?
-Negde oko 19-og avgusta, čini mi se.
-Sve sve, al' odakle sneg u avgustu?
