Otac sam po sebi smatra da je rođenje deteta dar sa neba. E, jebiga, ne može uvek biti muško, al' eto ti žene pa nju krivi za promašaj. U tvojoj dinastiji, što bi rekao her Žika Pavlović svi su mušku decu pravili, a sad odjednom žensko - vid' kurca sa slamnatim šeširom... Naravno da je žena kriva. Ti si uporno potencirao da ne ideš sa leđa, al' jebiga, njoj to bila želja, pa k'o veliš da joj učiniš.
Kad je već došlo do toga da dete bude žeMsko, da ga jebem, vaspitavaj ga k'o sina, uči je kako da se brani, nauči je prednosti prvog udarca, fudbalu na male goliće, a kad stasa, e onda na boks. Pa, nećeš valjda dozvoliti da je tamo neki šiljokuran maltretira, jebem li mu sisu koja ga podojila...
-Vid' ti Stojanove male kako izudara onog Jovićevog malog... uuuu, 'lebac ti krvavi! Nogom zavrat! Udri ga, majku mu njegovu siledžijsku!
-Nego, kume... što ona to njega mlati?
-Ma, njih dvoje su zajedno od srednje škole... to, 'ćero, ljubim ti tatu u kurac! 'De ono stadoh? A, da... na'vatala ga sa nekom drugom, ovaj se pobunio, pa 'tede još i da je udari... a, malu Stojan poslao na onaj sport... kako mi sin ono reče da se zove? Ma, neka džudica, đurđica, nešto na taj fazon, jebeš ga...
-Neka bije stoku, jeb'o mu pas mater. No, 'oćemo li ga braniti? Eno, već ne može ustati...
-Ma, jok... nego, sipaj ti nama još po jednu da smo mi živi i zdravi... u što zna mala, k'o kak'o muško...
