Sestra, obavezno starija od tebe (do 10 godina) na koju su se svi tvoji drugovi ložili kad ste bili klinci. I koja nam je ulivala lažnu nadu rečenicom "Jao što si sladak ti ćeš biti moj dečko kad poresteš"
Drug (npr Miloš): U jbt što ti dobra šveca.
Ti : Imaš i ti dobru kevu.
Drug : Da ali šveca je šveca...
Ti : Ćuti budalo, evo je dolazi.
U sobu ulaz šveca namontirana u miniću i sa deeekolteom.
Šveca : Miloše ti si meni jako sladak ti ćeš biti moj dečko kad porasteš.I kad nam nečija sestra tako nešto kaže mi se napalimo da ćemo biti za koju godinu sa tako dobrom ribom (ako je dobra), a kad prodje tih par godina na ulici nam se neće ni javiti kad se sretnete!!!
Nek se jave oni koji imaju švece i oni koji su imali slična iskustva :D
Jedino efikasno sredstvo za uterivanje dugova kod Cigana. Teorija kaže da kad ništa drugo ne pomaže treba da dodješ kod Ciganina u dvorište, upališ sveću i počneš da ga proklinješ zato što neće da ti isplati pare ili vrati nešto šta je uzeo. Praktično deluje samo na matore Cigane jer se ovi mladji ne plaše ni boga ni ljudi.
Posle višemesečnog natezanja oko plaćanja starog gvoždja i polovne Dijane prodavac kome pretnje policijom, sudom i lovačkom puškom nisu pomogle da dodje do svojih para rešava da preduzme i najstrašniju meru uterivanja dugova. Ulazi u cigansko dvorište i počinje da doziva Džedaja.
-Nije tu Džedaj - kaže njegova žena - otiš'o u Njemačku, neće da se vraća ove godine.
-Dobro, neka ga u Nemačkoj, mogu ja i bez njega - kaže lik i vadi voštanu sveću i šibice.
Negde u dvorištu Džedajev deda, čiča od nekih šezdeset godina shvata šta će da se desi i dotrčava do kapije taman da čuje:
-O, Džedaje, sreću da ne vidiš kao što ja nisam video pare koje si mi obećao!
-Čekaj kume - prekida ga čiča sav prepadnut i izbezumljen - nemoj da kuneš, sad će da se dogovorimo. Džedaj, dolazi ovamo majke ti ga ciganjske, daj čoveku pare, vidiš da će nas sve prokune zbog tvoje Dijane.
Džedaj se pojavljuje sa parama dok u sebi psuje sve cigansko i sujeverno svom dedi i sve lukavo uterivaču dugova.
Neizostavni deo svakog srpskog domaćinstva 90ih.
1)Ono što se krade po grobljima...
2)Ono što palimo u crkvi pa čim se okrenemo (nekada ni to ne sačeka) pop vadi i stavlja na gomilu koju posle pretapa u druge sveće.
3)Ono što držimo komšiji.
Plamen je dugo, dugo snažan. I uspravan.
Ponekad zatreperi, nekad i povije, pa se opet uspravi. I sveća nastavi da gori.
A onda, pred sam kraj, kad sveće skoro da više i nema, plamen počinje da drhti, kao da se otima… Kao da ga nešto odvlači, a on se ne da… Kao da se poslednjom snagom hvata za tu, skoro već nepostojeću sveću… Kao da ne želi da se odvoji od nje… Da li ste primetili?
I onda se plamen pretvori u dim. I nestane. I sveća se ugasi.
A onda, trenutak pre nego što se sveća ugasi – poslednji foton krene na svoj put bez kraja. Za nekoliko sekundi odbije se nekoliko puta o zidove prostorije, izleti kroz poluspuštene roletne, i proleti pored Meseca. U sledećih par minuta napusti Sunčev sistem, i sjuri se u beskrajnu dubinu kosmosa.
Nešto kasnije rikošetiraće kraj neke crne rupe, proleteće skoro kroz jednu zvezdu, sabraće se sa praskom jedne super-nove, i nastaviće tako da putuje kroz najlepše galaksije, kosmičke oblake, i magline… Oslobođen.
Zauvek.
Sestra rođena.
Skraćenica od švester, po jednoj od glavnih junakinja nemačke serije Klinika Švarcvald, Švester Elke.
Romantična štangla od voska, narodni agregat gde nema struje, glavni ajtem u crkvama, razlog odlaska na groblje i način padanja u komatoznom stanju.
Prastara jedinica mere za snagu, koju matorci koriste umesto vata.
Baba: "Idi sine kupi mi dve sijalice od 60 sveća za dnevnu sobu".
Ja: "Misliš 60 vati?"
Baba: "Čega???"
..................
Ja: "Ništa baba, zaboravi..."
