Dragulj mu nije ni primaći. Zbog tog kamena su nam pretke nabijali na kolje, silovali im majke i žene, decu odvodili u roblje. Zbog tog kamena su nas razbijali u svetskim ratovima, kasnije proterivali iz nekih naših (po)krajina, pa isto ubijali, klali, silovali, mučili. E onda su i sa neba pokušavali da unište taj kamen, pa bacali neke bombe, pa opet ubijali, masakrirali, palili sve što se zapaliti može. Posle nekog vremena rešiše da probaju da ga satru u južnom delu zemlje. A svi oni što su ga pre pokušali uništiti im se velikodušno pridružiše. Pa opet, pali, kolji, muči, ubijaj, ali avaj. On i dalje ponosito ka nebu gleda.
