Neodoljiva potreba da NAS odvojimo od NJIH, da ukažemo koliko su ONI glupi, ružni i zli, a MI u svakom smislu superiorni, bezgrešni i nebeski. Uprkos tome što je NAS malo, uspevamo poput amebe da se izdelimo na još manje grupe NAS. I u okviru NAS smo MI, naravno, bolji od NJIH.
- Hej, zakasnio si danas pa ja preuzeo jednu tvoju vožnju. Šta je bilo?
- Ma ne pitaj, opet ratni veterani ispred Vlade. Ne može pošten svet da prođe na posao od njih. Kao da sam ih ja terao da idu na Kosovo. Bar da su tamo nešto radili, a ne sada samo zakukavaju za dnevnice...
- Sve su to govna. I pre neki dan isto na uglu Miloša Velikog i Nemanjine, zamisli, studenti! Pa šta je ta bagra kad zaradila pa da sada traži!? Na našim leđima se školuju i samo se zajebavaju.
- Da, da, stoka je to... Ali su najviše krivi ovi političari. To se nakotilo, samo leva ruka - desni džep sistem. Nije ni čudo što je cela država korumpirana...
- Zamisli, meni pre neki dan saobraćajac tražio 20 evra. Govno.
- Pa jesi mu dao?
- Jesam, jebiga, šta da radim, od ovoga živim. I što je najgore, istog dana mi lekar uzeo 20 evra samo da bih zakazao! Ta govna u mantilima...
- Govna, nego šta... Bolje prođeš ako si penzioner nego pošteni radnik. Oni malo, malo traže povećanje penzija, kao da njima nešto treba. Svi se uvalili u Titove stanove i sada traže od nas nesrećnika.
- A ja se pitam odakle više da plaćam? Juče za registraciju dao 30.000 onima što samo ispijaju kafe po šalterima. Stalno su na jebenoj pauzi.
- Jedino nastavnici rade manje od njih. A ti nastavnici su posebna govna, svake dve nedelje - štrajk. A mi, jadnici, štrajkujemo jednom i odmah nas prozivaju po novinama.
- Pa naravno kada su novinari najveća govna. Prodaju se za burek i jogurt. A šta rade? Samo pišu ono što im se kaže.
- A mi predstavljeni kao glupi taksisti sa peškirima oko vrata.
- Što nije uopšte tačno! Kad si mene video sa peškirom? I pišu da muvamo sa taksimetrom.
- MI? Nikad, svega mi na svetu. Mada ONI iz Plavog taksija sigurno muvaju...
