Glavna tema svih razgovora tokom slavne godine, uglavnom takvi razgovori počinju sa time kako si bio, ides, ili si na slavi.
Čak i kada se na slavi jede riba gosti ne propuštaju da spomenu pečenje
Dan pred slavu:
-Uf al ću sutra da se ubijem od prasetine.... uf uf uf... ima pola ovala da pojedem
-Ne znam, ja više volim ovčetinu, al se ne žalim ni na svinju...
-Ovcu volim samo kad je peku u Kosovski božur, tamo je srede svaka im čast...
-E a tek prase kako tamo peku, raspametiš se dok je jedeš, kožica hrskava...Dan slave:
-Jel ideš negde danas na slavu?
-Kako bre da propustim, idem da se nakokam sa ovčetinom.
-Fuuuj, kako možeš da jedeš ovčetinu, meni je to mnogo slano i suvo...
-A kako ti možeš da jedeš prasetinu, još ako je neko ne obrija kako treba pa sve budu čekinje po njoj..
-Pa lepo, ne jedem kožicu.
-Neki brijaju kožicu dok drugi koriste brener da poskidaju dlake, a jeli kako onda jedeš kad meso se oseća na acetilen?Dan posle slave:
-Neda sam jeo pečenje sinoć, pa to nije normalno koliko je dobro bilo..
-Meni si našo da pričaš, bio si toliko pijan da se ne sećaš da smo bili zajedno na slavi.
-Ček bre, jel si i ti bio kod Šuleta pekara na slavu?
-Jesam
-Kako te se bre ne sećam?
-Pa lepo, čim si došao udario si po vrancu i prasetiniSlava na kojoj se jede riba:
-Lepo si ispržila ovu ribu domaćice.
-Hvala, hvala
-Nema na čemu, a za mesec dana kod mene na slavi ima da bude pečenja ima da se podavimo u njemu.
-Pa ti si uvek lepo pečenje imao.
-A jel se seća neko one godine kad sam peko pjetrena, nije imalo ni gram masti.
-Jeste, nikad nisi imao bolje pečenje
