Lagati k'o braća Grim, samo što za razliku od njih koji svoje bajke uvek privedu kraju, ovde je slučaj malo drugačiji, u vidu poguba sa nemogućnošću naziranja istog lovačkim pričama.
- I što nisi došao kući sinoc?
- Pukla nam guma.
- Zar niste išli taksijem?
- Pa da, taksiju pukla guma.
- I onda?
- Onda smo pešačili nazad do grada pošto nije bilo dometa da pozovemo nekog da dodje. Deki se usr'o, ostavio auto u onoj vukojebini.
- Kakav auto, ti reče taksi?
- Pa Deki vozio taksi, taksista bio umoran. Treća smena, znaš kako je...
- A što se on brine za taksi?
- Pa ne znam ja, sentimentalan čovek.
- Dobro. I?
- Ništa, zvali smo Mareta da dodje i donese gumu, al' nije čuo fon.
- A domet?
- Šta domet?
- Pa reče nije ga bilo.
- Pa znaš kako, dolazio on povremeno...
- E, čekaj, stani. Da nisi malo pogubio note?
- Kakve note?
- Pa zasvir'o si, al' nešto ne naslućujem kraj.
- A jebi ga. Uroljali smo se i prespavali u Šonetovom autu.
- Zar nije Dekijev auto?
- Da.
