Divna odlika drage nam mediokritetske kaste, koja u nedostatku sopstvenog identiteta i kvalitetnih karakternih crta, mora, i to ne individualno, nego kolektivno (gle paradoksa!), da nadograđuje svoj pokušaj ličnosti prisvajajući dela drugih individua kao nešto za šta su i oni jako zaslužni...
Drugi slučaj proizilazi iz prvog žgadijskog pogleda na svet i samim tim je i gori: naime, prisvajajući neprisvojivo, oni odbacuju to isto, osuđujući postupak ili delo koje bespogovorno hirurškim potezom odstranjuju kao škart i sramotu.
U najvećem broju slučajeva su to karakteristike žgadije i srednjaka, čiji intelektualni nivo svedoči o njihovom jako okrnjenom i gnjilom pogledu na svet.
Slučaj 1:
Svojatač: "Šta 'oće ovaj Amer, majku mu jebem?! M'rš! Ameriko, sisala si vesla dok struju nije izmislio Tesla, hahahaha! Da nije bilo njega, kurac bi u mraku drkali jedni drugima, jeb'o ih Kolumbo! Nema, to ti je naš čo'ek, naše gore list!" :diči se busajući se u prsa junačka:Slučaj 2:
Odbijač: "Pu! Gle' ovog malog majmuna, k'o da našeg soja nije...! Pa sramotiš nam srBstvo, majku ti jebem, dve leve imaš, k'o kozje da su ti obe, šuntavi! Udari tu loptu muški! Joooj, Marko Kraljević se u grobu prevrće a ja prevrćem očima na to tvoje -ić na dresu! K'o kiselom pavlakom da su te dojili! 'Ajde, 'ajde, sad!!! Eno ga, vid' - ode nebu pod oblake! Pa nema, on nije od loze Nemanjića sigurno, neki invalid Cincar mu je naguzio prababu, paz' šta ti kažem!"
