Srbija nakon najezde komaraca .
Država naša nasušna koju smo zajedno stvorili takvi kakvi jesmo mi koji se uvek češemo tamo gde nas ne svrbi. Mi majstori za sve. Što bi ovi vanzemljaci rekli: ''Zar ste vi toliko siromašni pa morate sve da znate?''.
Crni masni prsti tipkaju dok se na displeju ispisuje poduži niz cifri, zatim zelena sluška (deo razgovora je transkriptovan sa gasterajterskog jezika):
- Zdravo živo gosm Rade!
- O mladiću otkud vi?
- Potrbno mi je 300 eura, popravljao sam auto pa...
- Pa šta će vam onda pare ako ste ga popravili? Nije problem ja sam vam veliki dužnik, nego...
- Ja sam ga popravljao a ne majstor, to je problem.
- Ah da sećam se, i ako je to bilo davno... Poslaću vam pare. 350 dakle?
- Mnogo vam hvala, znam da nisam trebao sam ali..
- Kažem, sećam se običaja, valja se tako, takva nam je Svrbija.
-------------------------------------------------------------------------------------
- Dakle šta kažeš majstore, koliko će da izađe gletovanje?
- Videćemo, polako, reci snajki da turi kafu. A ti se više ne hvataj alata, ščuo!?
- Samo sam hteo da razvučem kabl za još jednu utičnicu...
- Svrbelo te, a? ccc
