Ubojito naratorsko oružje kojim se stavlja tačka na i kako bi se efikasno završila pre toga izrečena konstatacija. Po nepisanim pravilima izraz treba da se izgovara mirno a ubojito poput deljenja saveta Snežane Dakić.
-Izvini jel šef u kabinetu?
-Jeste čeka te.kuc kuc
-Da?
-Zvali ste me šefe.
-Jesam Srećko sedi, neću da te zadržavam ionako kasnimo pa ću odmah da pređem na stvar, može?
-Recite.
-Video si da je danas inspektor Hubert bio nama u posetu i mogu ti reći da nije zadovoljan našim radom i odnosom prema istom.
-Ja sam se trudio maksimalno, mislim da sam bio ok.
-Ti si Srećko odličan bio šta više, ali Hubert će nam dati verovatno slabu ocenu.
-Pa dobro, kakve veze imam ja sa njim?
-Nemaš ništa hah, sad ide ono famozno ali, možeš da nam pomogneš da dobijemo daleko veću ocenu.
-Dobro, šefe recite, kako?
-Mnogo si mu se svideo Srećko, Hubert je tražio da provedete veče zajedno, da izađete na večeru, vino i tako, što sam ja odobrio.
-Znači vi ste mene prodali kako bi dobili veću ocenu da bi smo se mi prodali Arapima?
-Pa da tako ispada.
-Nema od toga ništa, ne pada mi na pamet.
-Hm, očekivao sam to. Znaš Srećko kad si bio na seminaru, ona beloruskinja, znaš ona plava sa kojom si bio ima jedva šesnaest godina, elem imam u fijoci njene slike ako si zaboravio evo ti i kopija lične.
-Ma jeste sad deset godina baš da vidim...kad rekoste da je večera?
