Obraćam se tebi čitaoče, jer me ne poznaješ.
Bio je to deveti mesec koji je, čini mi se, suviše nestrpljivo čekao deseti. Hteo sam kući da stignem, da što pre idem sa ulice zagušljivog grada, koji me steže kao suviše mali okovratnik. Vitla mi u glavi nespokojna misao: "Svi ćemo jednom biti kosturi, to je nesumnjivo. To niko ne želi!"
Zalupio sam vrata za sobom. Ušao u slabo osvetljenu sobu koja je blago zaudarala. Još jedna neugodna misao, još turobnija: "Sutra, navek, sve je zajedničko, tuga, radost, život i smrt. Sada, pa navek!".
Obuze me užas kakav nikad nisam poznavao.
Našao sam mir tamo gde mi je uvek bezuslovno pružan. Uzeo sam knjigu i dok je Koltrejn lagano ispunjavao tišinu, opustio se u omiljenoj fotelji. Zapravo jedinoj fotelji. Ah, moje pohabano i ponegde iscepano utočište.
Knjiga beše o ljubavnoj priči iz Han dinastije. Činila mi se glupom i patetičnom! Mnogo patetičnom! Ipak sam je čitao, dugo.
Knjiga je otežala a redovi se pomešali. Zažmurio sam i snažno protrljao oči.
Pogledao sam, zamoren, ispred sebe.
Stajala je kao utvara. Kao sablast iz šipražja koja napada moju poslednju bastionu mira. Mesto na kom carujem samom sebi.
Ponovila je turobne reči, za koje sam silno želeo da budu zaključane u mojoj glavi kao u sanduku: "Sutra, navek, sve je zajedničko, tuga, radost, život i smrt. Sada, pa navek!", ali nekako zašiljeno, zvučalo mi je kao bezumni krik.
Odzvanjalo je u svakom ćošku prostorije.
Zbunjen, u neprilici viknuh ono što sam prvo pomislio!
U moj život si uletela ni ne pokucavši! Raspakovala si svoja osećanja! Zar sa mnom da deliš tvoju glupavu večnost i da mi lupaš pečat na ono što ne želim da potpišem?!
Nakostrešila se, u polutami memljive sobe učini mi kao zver koja reži i preti blještavim očnjacima.
Progovori ipak tugaljivim glasom i lik joj se promeni.
Ah, kako vas je zli svet iskvario, otupeo i učinio strašljivcem. Kukavica samo ne može dokučiti ljubav i dobrotu. Ali ja ću vas negovati.
Ovaj put cedio sam reči kao da mi hiljadu sablji stoji u grlu, kao čovek koji se bori za život, mučki i isprekidano.
Ja... ne mogu... usrećiti... ni..kog.
Čuo sam tup zvuk knjige koja je pala iz mog krila, trgao se i opsena je nestala.
I dalje sam osećao trnce.
Trenutak kasnije zazvonio je telefon kao sirena za prošlu opasnost. Radovao sam se glasu najboljeg prijatelja.
"Budi se mladoženjo, još malo pa kačiš okove! Dolazim za pola sata.", čulo se zvonko iz slušalice.
Nije mi se dopala njegova šala i ostao sam nem. Šta se posle dogodilo, ni posle deset godina nisam siguran.
Znam jedno apsolutno, učinio sam iz straha ono što iz straha nisam smeo! Sada je volim dovoljno da se ne usuđujem da uporedim. Svaki dan više od prethodnog.
Malena prostorija u kojoj sam tražio sreću čamotinjskog izgnanika, sada je velika i čista soba ispunjena grajom i veseljem. Okovi su postali vetar. Onaj vetar koji podiže.
I dalje se setim stare besmislice. Neka ostaju samo kosti, bitno je da nisu samo pod zemljom.
Hvala, hvala... Najdivnija ste publikai! Tu sam do četvrtka, kad gostujem u Štokholmu u klubu "Stojadin"!
Šanzamm брате, ја не знам шта више да ти кажем на овако нешто... тебе изгледа кад пукне епифанија, немаш кочницу док ме не унесрећиш :) Ретко ко може ово, свака ти част! :))
Hvala KaLu ka, milo mi je da ti se dopalo. Napisano je manjim delom za kup, većim za moju dušu. :)
Јел ово било за куп?
Синоћ сам био у фрци, па сам све дефке плусирао јер нисам стигао да их читам...
Шта да ти кажем... Одличан текст, са неколико сјајних момената...
Имам и ја дилему да ли су овакве ствари за овај сајт... Или су више за неки блок, корице књиге, шта знам. Знаш и да их ја пишем, али сам некако смањио да пишем те дуже текстове, посебно критике друштва јер се то може окарактерисати као јефтин поен... Шта да радимо брате мој? Док нам други набијају рогове? :Д
Jes. Imao sam još par ideja, ali mi ovo bilo milije da materijalizujem.
Ja nemam dilemu, znam da nisu za sajt. Barem ne u domenu dobre ocenjenosti.
Kada neko otvori vukajliju očekuje salvu smeha, a ne ozbiljan tekst.
Barem imam jednu tezaurus defku! :)
Ma teramo svoje, VIVA LA REVOLUTION! :))
Genijalnos? Nedokučivo je to men. :)
Potrebna je opširna empirija da bi se valjano napisalo.
Bez iskustva nema utkanih emocija u bilo kom obliku slovesnosti.
Literarno delo bez emocija nema katarzičan efekat.
A kad nema tog đavola, e onda je govno. :))
Hvala na komplimentu, definitivno imponuje.
... +