Uz rukavicu bačenu u lice nevospitanom subjektu od prekoputa, inicijativa kojom se u 18-om i 19-om veku međ' gospodom izazivalo na dvoboj zarad "odbrane časti". Jer, jebiga - slučajno si se očešao o mene u prolazu, iskritikovao mi plašt na balu kod madam Vakur, uputio nedefinisan pogled prema mojoj kočiji, pljuvao po sestrama Bronte i Johanu Sebastijanu Bahu...i učinio još toliko gnusnih neljubaznosti u mom pravcu, da je jedini način da skinem ljagu sa svog grba&imena to da te proburazim mačem, odnosno da ti prosviram lobanju iz udaljenosti sa koje bi i Nik Vujičić ub'o olimpijsko tozla.
Čast. Ponos. Porodično ime. I dva debila kojima je do jaja dosadno a zbog vekovnog jaza nisu u mogućnosti da pikaju "Engri brdz" na rendom fonu korejanske proizvodnje. E nek' se poubijaju!
1822, neimenovana livada negde u Francuskoj, u zoru...
- Ah, Mesje Dešan, dobro jutro, vi ste dakle sekundant gospodinu Zidanu?
- Jamačno, gospodine Pirlo. Vi, pretpostavljam, zastupate interese grofa Materacija?
- Svakako. Znate, čitavo ovo preduzeće je jedna mnogo gadna stvar. S druge strane, ja potpuno razumem zašto je gdin Zidan tražio zadovoljenje ali...
- Onda biste možda mogli da utičete na cenjenog grofa da se izvini mom...
- Ah, ne, ne, nikako! Grof Materaci se toliko radovao ovom dvoboju, čak je i novu košulju naručio da mu sašiju zbog istog...da lepše izgleda ako pogine, znate...
- Je l' žabarijana?
- Razume se, mesje, original iz Milana...
- Divota jedna.Mart 2016, Beograd...
- Ma, gospodine Nikoliću, kakve su to šale na račun moje supruge Kamile, molim vas?! Pa ovo je nečuveno, JA ZAHTEVAM ZADOVOLJENJE!!!
- Uh, pa ne znam baš, Vaše Visočanstvo...A je l' može možda Dragica malo da vam podućka ispod stola, ja sam nešto indisponiran...?
