Luksuz, brate, luksuz.
To je nešto što svaka kuća ima, ali je po pravilu ljubomorno čuvan i iznosi se samo za veće praznike ili kad dolaze gosti, u slučaju da im prigusti. Mislim, znaju oni da se to i u njihovom klozetu viđa u istim prilikama ali opet... šta ako se nalaze u domaćinstvu u kojem se ta pogodnost koristi svakog božjeg bogovcatog dana?
Sam nagoveštaj tako nečega dovoljan je da impresionira i najprizemnijeg posetioca, mogućnosti su neograničene.
- Opa, kume, vidim bahato u klozetu?
- Eto, mi to tako stalno, na nekim stvarima se ne štedi.
WC papir koji furundžije ne koriste.
- Ako se brišeš ovim papirom, prsti ti neće završiti u dupetu.
- Neka, hvala.
