Bespomoćno prkositi.
Prema romanu Džona Štajnbeka ,,Plodovi gneva" (Nobelova nagrada za 1933) maticu ovog dešavanja mogli bismo pripisati razvoju tehnike koja je poljoprivredi omogućila da uštedi na krmi i nadnicama.
(Uz, na druge načine, povećane prinose), očekivala se ogromna zarada, neophodna već i radi otplate kredita investicionim bankama, ali izostala već i zbog masovnog otpuštanja nadničara - ono što se nekad kupovalo na džakove, sad se nosi u kesi.
Poljoprivrednici škrguću zubima ali ili da spuste cene ili da viškove poklanjaju sirotinji koja ionako ne može da kupuje.
Oni se opredeljuju za uništavanje hrane radi stabilizacije cena.
Baca se krompir u reku, (gde ga ribe pojedu i dobiju povišenu telesnu temperaturu).
Na obalama su stražari, plaćeni da uništavanje štite vatrenim oružjem ako bi neko pecao krompire.
Cene se postojano povećavaju.
Kako ne bi rasterivale mušterije, u novije vreme istaknute su cene ne za kilogram, uobičajenu težinu, (niti za gram - što bi trebalo da je osnovna mera, po definiciji) - nego za sto grama.
Kupci opet frustriraju - kupuju na komad: pet krompira, dva paradajza, tri jabuke.
Najnoviji odgovor u trgovini je da sad nema robe na merenje, nego je sve već zapakovano u količini od kilograma, čokolade su sa količine od 80 grama narasle na 180 itd.
Dalji razvoj događaja se očekuje sa nestrpljenjem.
Krompir poskupeo 3h! Haha, od čega ćete sad da pravite kesten pire?
