Kako si mi, brajko? Što si tako bled, kao Cepeš Vlad, koja te briga mori? Reci, bratu svom, reči ne štedi...
Kako naći prave reči da se opiše to stanje duše, stanje uma - celog celcatoga, jebanoga bića? Oluja koja tutnji u grudima, konstantno, silovito, svirepo. Pritisak u glavi, onaj najgori, kao kada se probudiš posle celonoćne pijanke. Mamuran ali svestan, opijen ali trezan, dezorijentisan i pored tačnih koordinata. Žigaju te zglobovi, nadlaktice i bedra se grče, stomak pokušava samog sebe da pojede iako gladan nisi.
U bespuću sam, brate moj, u bespuću. U mojim očima možeš videti obrise tog uragana koji bićem mojim hara..."
