Loše, braćala, loše. Čim ti se krenu obraćati ovim terminom ili ga nedajbože počneš sam koristiti, znaj da nije dobro. Život ti postaje gomila govana, sa tendencijom da bude gori.
- Imam drugaricu za tebe, Jovana se zove. Pravo je slatka, a i dobra u duši, rekla sam joj da je vodiš u bioskop i na večeru.
- Nemoj leba ti, zadnji put kad si mi slatku drugaricu dovela, poginuo sam sto jevreja...
- Cicijo!
- ...u mekdonaldsu jebenom! Radnici pitali jel dečji rođendan. Mene blam, ona nije ni veštačkom obrvom pomerila.
- U odnosu na ono lešće koje inače jebeš, Jovana je premija, skote.
- Premija od kolko kila?
- Osamdeset u vrh glave, kunem se. Bez kostiju.
‐------------------------------------------------------------------
- Kojim dobrom, sine? Nisam te videla otkad je Sloba pao.
- Vratih se, majčice, domu svome. Prokleta je Norveška i zlato što sja. Šta je visok životni standard, besplatno školovanje i tries dana plaćenog godišnjeg u odnosu na ljubav i powerslavlje kojima me maika Srbija greje svaki dan. Kasnim na večeru jer sam ljubio svaku stopu ove svete zemlje otkad sam izašao iz aviona.
- Dakle, deportovali te, sine?
- Jesu, majčice. Imaš li možda cigaretu?
