Rečenica nakon koje do tog momenta tek ovlaš zainteresovana sagovornica shvata da je vreme da zapuca iz svih raspoloživih oružja.
Tuđe, slađe. Što? Pa jebi ga.
- Ćao. Znam da smo u busu i sve to, ali nemoj da misliš da sam manijak. Moram pre nego što stignemo na Zelenjak, a ima još jedna stanica, da ti kažem da nikada nisam video lepšu devojku od tebe u gradskom prevozu.
- Pa... hvala.
- Hej, nemoj tako. Ne moraš se sada tako demonstrativno okretati od mene, ne želim ništa, zaista, samo sam hteo to da znaš i da ti eventualno ulepšam dan.
- Čekaj, stvarno ništa nećeš, samo si to želeo da mi kažeš?
- Da. Zaista i mislim to što sam rekao. Silazimo sad svakako, lep dan ti želim.
- E, pa ne može tako.
- Šta ne može?
- Stani! Neverovatno mi je da čak ni za broj nećeš da me pitaš.
- Pa ne, a ne mogu ni da ti dam svoj, ovaj kompliment zaista nije bio s nekom namerom osim ove koju sam ti rekao.
- Da, da mi ulepšaš dan? Možda ćeš ga ipak pokvariti ako se sada samo tek tako rastanemo.
- Ali stvarno mislim da to nije pametno, u srećnoj sam vezi.
- Skvirterka sam.
- Nulašestnulačetiriosamčetiridvadvaosamosam.
