Finalni stadijum ubedačenosti (Uglavnom stanje žena, mada se javlja i kod muškaraca).
Slušanje pesama kakve se sreću samo na CD kompilacijama za grupno samoubistvo, uz koje naravno pevaš na sav glas dok komšije ne prijave policiji nešto nalik na smrtne krike i hropce koji dolaze iz tvog stana, zatim sečenje vena popreko pa uzduž i davljenje u samosažaljenju i sladoledu namenjenom da ublaži isto.
Kao poslednji korak, kad sve ostalo prođe, kupiš sebi malog slatkog ljubimca da na njemu iskališ svu neuzvraćenu ljubav, kog (pod uslovom da ga ne zgazi neko vozilo u međuvremenu) zaboraviš nakon što nađeš novi objekat emocionalne zaluđenosti, posle kojeg ćeš ponavljati proces ispočetka... Jedina varijabla može biti neka druga slatka životinja.
Uroš: SVIRAJTEEEEEEE MIIIII JESEN STIŽEEEEE DUNJO MOJAAAAA, AL POLAKOOOOOOO.....
Teodor: Daj bre, koj ti je kurac, opet si se ubalaševićevao, šta je sad???
Uroš: Ona me ne voli brate! Boli je pica za mene! A mislio sam da imamo nešto posebno..... DA MI NE BI KOJA REČ PROMAKLAAAAAAA!!!
Teodor: Jao znam gde ovo vodi... Ajde diži se, idemo da kupimo mače dok te nisu tužili za remećenje kućnog reda, il dok ne šlogiraš od sladoleda.
