Ono sto nam govore celo detinjstvo, a sustina nam postane jasna tek kada se nakon zavrsetka fakulteta prijavimo na biro.
Nešto što su stariji ljudi govorili mladima u drugoj polovini dvadesetog veka u nadi da će, kada im potomci završe škole i fakultete, izbeći fizički rad kakav su oni radili, samo što se nisu nadali da će doći ovakvo vreme.
- Ćale, sećaš li se , kako si mi pre govorio "Uči sine da ne bi radio".
-Sećam se sine, naravno da se sećam.
-E pa želja ti se ispunila.
-Kako sine?
-Pa učio sam i završio sam fakultet, i sada ne radim, jer nema posla tata!
Ova rečenica i dalje izlazi iz usta neupućenih i neukih roditelja koji su se u tvojim godinama zajebavali sve da pršti, a tebi uvaljuju priču kako treba da sediš i stičeš dioptriju da bi te komšije i šira rodbina cenili kad budeš u njihovim godinama, odnosno kad ti se više ne bude diz’o ili... kako to već ide kod onog drugog pola.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.