Ono sto nam govore celo detinjstvo, a sustina nam postane jasna tek kada se nakon zavrsetka fakulteta prijavimo na biro.
Nešto što su stariji ljudi govorili mladima u drugoj polovini dvadesetog veka u nadi da će, kada im potomci završe škole i fakultete, izbeći fizički rad kakav su oni radili, samo što se nisu nadali da će doći ovakvo vreme.
- Ćale, sećaš li se , kako si mi pre govorio "Uči sine da ne bi radio".
-Sećam se sine, naravno da se sećam.
-E pa želja ti se ispunila.
-Kako sine?
-Pa učio sam i završio sam fakultet, i sada ne radim, jer nema posla tata!
Ova rečenica i dalje izlazi iz usta neupućenih i neukih roditelja koji su se u tvojim godinama zajebavali sve da pršti, a tebi uvaljuju priču kako treba da sediš i stičeš dioptriju da bi te komšije i šira rodbina cenili kad budeš u njihovim godinama, odnosno kad ti se više ne bude diz’o ili... kako to već ide kod onog drugog pola.
