-Profesorka srpskog jezika čita narodnu pesmu u kojoj naši narodni heroji ne odaju "krčmarice mlade" uprkos užasnom mučenju- zanimljivo.
-Profesorka srpskog jezika čita narodnu pesmu u kojoj Marko Kraljević razvaljuje Turke ralom i volovima- još zanimljivije.
-Ali trenutak kad ona, profesorka srpskog, oličenje osobe sa lepim izražavanjem, oličenje uopšte kulturnog ponašanja, čita rečenicu iz narodne pesme Bolani Dojčin "Ustaj kurvo, crni Arapine!"- NEPROCENJIVO
Ne znam za vas, ali ja se i dalje sećam tog časa iz osnovne škole kad nam je čitala pesmu. Kakav je to bio doživljaj! Drago ti što se nastavnica "blamira", umro bi od smeha, a ne smeš!
Hvala ti narodni pesniče, zbog jedne tvoje rečenice, generacije su trijumfovale (makar prećutno, u sebi) nad strogim "agresorom"- profesorom srpskog. Vraćen je dug za silna mučenja s padežima, predlozima, pridevima itd. itd.
Kasnije je je došla srednja škola, fakultet, strah od profesora je nestao i retko koja situacija se mogla meriti sa ovom.
