Osoba koja poput sene, nepogrešivo, pažljivo i programski prati svaki tvoj korak. Zna gde, s kim i šta radiš, šta si doručkovao prošlog utorka, koliko si platio prenoćište u motelu na kraju Cvijićeve, da li ti i koliko vonjaju noge kada se izuješ, jebeš li što il' samo šmekaš, da l' te ko jebe il' samo šmeka i ostale deliće tvoje svakodnevice.
Najčešće od opreme ima sebe, dve noge, oči sokolove i vrat k'o u žirafe, često i vozilo s dvogledom i sličnim rekvizitima, u najzajebanijim slučajevima prisluškivače i pajtose - tri ili više komada.
Pojedine uhode ovo čine iz manjakalne opesednutosti određenom osobom čiji je uzrok zaljubljenost ili pak enormna seksualna privlačnost.
Većina njih iz novčane ili ma kakve druge materijalne koristi i interesa, dok profesionalne uhode - takozvana njuškala i špijuni, pa i detektivi ovu delatnost obavljaju isključivo po zadatku i narudžbini trećeg lica.
Budući da je prilično informisano, lice označeno kao uhoda pretstavlja izvesnu opasnost kako po osobu koju uhodi, tako i po njeno okruženje.
Jednom kada baci pik - teško je otresti je se dok ne istera svoje.
Niko od nas nije potpuno bezbedan.
Subota. Kiša pretukla ulice. Miline štiklice odzvanjaju uskom stazom koja vodi do kafea ''Sinapsa''. Iza nje, na svega par metara mrak preseca senka čovečje figure koja žurno guta svaku Milinu stopu. Dok se ona penje ka separeu gde je čekaju ostali, neznanac pali cigaretu i uzdržano ali s nemirom dreždi pred kafeom. Nakon par minuta, i dobre procene, baca nedovršenu pljugu koja šišti pri padu u baricu, ulazi i adekvatno se locirajući svoj prodoran pogled usmerava ka njoj.
Emina: Hahahha, baš sam se ismejala! Nedostajale ste nam, moram da priznam!
Elena: I mi smo se vas uželele!
Mila: Ali oni nas više! Hahhahaa!
Marko: Ja ponajviše! (Ljubi Milu nežno nedaleko od uha, ona se smeje)Najednom, muk. Elena je primetila spodobu u dnu kafea koja jednako pilji u njihovom pravcu. Možda je to lice čije crte napamet zna, možda nemio ''prijatelj'', rođak, uterivač dugova, neko... Bilo ko.
Ubrzanog srčanog ritma i bleda lica okreće se ka Mili.Mila: Elena, šta je bilo?
Elena: Dole... Vidi... Niže...
Marko: Ko? Šta? Govori razumljivo!
Elena: Onaj! (uzbuđeno)
Marko (okreće se, ali mu je osoba o kojoj Elena govori očigledno nepoznata) Ja ne vidim nikog! O čemu govoriš?
Mila (okreće glavu u istom pravcu i prepoznaje momka kojeg je pre nekoliko nedelja pedalirala na moru, ali tek pošto je s njim provela par strastvenih noći. Nešto mutno preseče joj glasne žice, ona prošapta):
A, poznanik. Sići ću da ga pozdravim. (ustaje) Nije pristojno s moje strane! (gazeći pod stolom deo Elenine noge)
Marko: U redu, ovde smo.
Mila: (savija se i ljubi Marka smeškajući se): Odmah dolazim! Izvinite me!Nedaleko, nakon par minuta.
Mila: Šta radiš ti ovde?! Dogovorili smo se nešto!
Uhoda: To si se ti dogovorila, kod mene još uvek traju pregovori!
Mila: Ma kakvi pregovori, prestani! Uhodo! Okani me se. Ne dugujem ti ništa. Idi svojim putem!
Uhoda: To i činim, mila. (spuštajući ruku dotiče njenu, ona se trgne)
Mila: Prestani!
Uhoda: Hoću, ali tek kad ti pristaneš.
Mila: Nikad neću pristati!
Uhoda: Onda ni ja nikad neću prestati.
