Životni fenomen koji nas čeka u životu kao ispit muškosti. Na nama je da li ćemo ga položiti kao pravi muškarci i biti ponosni na sve to ili ćemo pasti i shvatiti da nismo zreli i dostižni našeg cilja.
Jedna od najbitnijih stvari u životu svakog muškaraca. On mora da bude svestan određene težine i zahtevnosti koju nam donosi ta situacija. Teret je prevelik, a sav rizik prisvajamo na nas.
U vezi si sa devojkom godinu dana. Odavno si je zavoleo, a do skoro si shvatio da ne možeš da zamisliš više svoj život bez nje. Davno si je upoznao sa svojima. Nije bilo toliko strašno. Pretpostvljaš da joj nije bilo lako da se nađe u tu situaciju, ali ni sam ne znaš, zapravo, kako je njoj zaista bilo. Lagana šetnjica pored reke. Sedate na omiljenu i zajedničku klupici i pričate. Odjednom, bum! Kaže ti da je njenima rekla za vas i da oni imaju veliku želju da se upoznaju sa tobom. Mešanje osećanja. U jednu ruku ti je drago i prijatno za vest, jer shvataš da prelazite na ozbiljniji stepen veze, a u drugu ruku ti je neprijatno i osećaš blagu dozu nervoze zbog slike koju si već stvorio u glavi.
Prošlo je dve večeri od tog saopštenja. Dva dana već nisi spavao jer si razmišljao o tome. Konačno skupiš muda i javljaš joj da pristaješ na poziv i da dolaziš kod nje na upoznavanje i večeru. Ona je srećna zbog toga, ali ti svaki čas sve više i više postaješ nervozniji, a tenzija je sve veća i veća. Ali moraš da budeš muškarčina i da se ponašaš tako. Ne smeš da se cimaš i da budeš pičkica. Budi muško, budi muško!
Pred ogledalom si. Razmišljaš šta ćeš da obučeš. Majicu koju sam kupio u Guči i farmerke iz srednje? Ne, izgledaće previše neozbiljno i klinački. Au, mogao bih ovu košulju sa svedbe i ove crne pantalone? Ma, beži, pomisliće ljudi da sam neki feget i pičkica. Opa! Sivi džemperčić i crne pantalone? Može, fino i kulturno. Imaš dovoljno para da kupiš nešto za prvi put u kuću i za taksi. Dobro je. Ulaziš u prodavnicu i kupuješ. Vino? Pa može, izgledaće pristojno. Ne, ne, ne. Rekla je keva da će da pomisle da nam je cela familija alkoholičarska. Dvesta grama kafe, ratluk i čokolada za mlađeg brata. Ma može i vino ovo, boli me kurac. Neka pomisle šta hoće. Zoveš taksi i ulaziš u njega. Polako pridobijaš blagu tremu i frustraciju. Izlaziš iz taksija i zvoniš. Nameštaš džemper i frizuru, čistiš patike. To je to. Top. Ne, ne, ne! Žvake! Jebene žvake sam zaboravio. Možda mi se čuje iz usta. Ma jok, neće provaliti.
Ona otvara vrata i ljubi te. Kaže ti da budeš opušten i smiren. Ćale joj je malo strog, ali biće okej. Keva je legendica. Verujem joj. Ulazim u hodnik gde se mlađi burazer igra sa loptom. Pozdravljam se sa njim i upoznajem se. Fin dečkić, baš je sladak. MAMU TI JEBEM MALU! PROSUO MI SOK PO DŽEMPERU! Au, ja ne mogu da verujem šta se deševa. Ništa, bacam veštački osmeh i kažem klincu da nije kriv, sve je dobro. Ništa se ne dešava. Ulazim u kuhinju, a njena keva sprema neku večeru. Upoznajem se sa njom i dajem joj poklon. Ona se osmehuje i vidi se da joj je drago. Super, super. Biće sve okej. Za sad ide odlično. E, sad, trenutak odluke! Najbitnija i najvažnija situacija večeri. Njen ćale!
Ona me uvodi u dnevnu sobu i pokazuje mi na njenog ćaleta. Sedi za foteljom, čita novine i povremno baci koji pogled na dnevnik. Kažem dobro veče jednom, tiho kao pičkica. Ne čuje me. Pa normalno da me ne čuje kad cvilim kao vrabac. DOBRO VEČE! Okreće se, skida naočare, ustaje i kreće ka meni. Nije mi dobro. Drhtim. Tresem se kao jebena zečica. Šta da kažem, šta da kažem sad u pičku materinu!
- Dobrodošli. Pardon. Dobro jutro. Ja sam Nikola. U stvari dobro veče. Izvinite. Stvarno ne znam šta mi je.
- Aco, drago mi je.
Au, koji sam ja mentalac. Koji sam ja kreten, jebote! Pa ovo nema nigde! Ništa, biće sve super. Samo opušteno, opušteno. Pita me keva hoću li kafu. Može. Ne odbijam. Što bih? Da li da vadim cigare? Ispašću kao neki klošar i narkoman. Neka, neću još. Sačekaću još malo. Pita me koju sam školu završio, da li radim, kakva mi je porodica. Blic pitanja. Jebao mi je kevu, bukvalno! Palim cigaru, ko ga jebe.
- Pušiš?
- Pa, ponekad. Uz kaficu i posle jela. Vrlo retko.
Jebem te u odgovor! Glup si Nikola, sto godina si glup! To ne bi odgovorio ni ludi Mile komšija. Nema veze. Biće bolje.
Keva servira večeru. Pa dobro. Sviđa mi se. Nisam nešto probirljiv. Seo sam pored Irene, a naspram nas su njeni. Ćale me gleda pravo u oči. Čovek me odmerava od glave do pete. Mnogo mi je neprijatno. Mnogo neprijatna situacija.
Hasao sam kao zmaj, šta ima veze. Da sam uzeo malo, ne bi bilo isprano. Ovako je ispalo skroz korektno. Serviran je dezert. Mmmmm, omiljena torta.
JEBEM TI JEBENU VILJUŠKU! PALA MI JE TORTA NA FARMERKE! PA KOJI SAM JA BAKSUZ! Ništa sporno. Očistiću. Nije mnogo strašno. NE, NE, NE! Keva mi briše tortu golim rukama po butinama. Au, koliko neprijatna situacija. Nema veze. Prošlo je i to. Devojkama me je mnogo čudno gledala. A tek ćale.
Pričali smo još malo i rekao sam da moram da idem pošto ustajem rano na posao. To je bio presudan momenat i rečenica. Ćale se oduševio. Bilo mu je mnogo drago što imam svoj dinar i što sam vredan. Pa dobro, sve je okej prošlo. Mislio sam da će biti jebenije.
Posle par meseci sam je zaprosio. U braku smo već dugo. Keva me obožava, a ćale ne može da zamisli dan bez mog prisustva u njihovoj kući.
