Merilo neurednosti u detinjstvu i prvim razredima osnovne škole. Naime, učitelji pretežno starije generacije su imali običaj da tvrde da kako se đak odnosi prema svesci može da daje detaljan odraz njegovog karaktera. Uši na svesci (delimično presavijeni ćoškovi stranica sveske) koje se najlakše hvataju, bilo nepažnjom pri zatvaranju sveske, ili pri čestom iščitavanju zbog okretanja stranica, su najčešće uzimane kao merilo neurednosti, pored sopstvenih beleški i interpretacija, dok se s druge strane krasopis u kome se od slova do slova ponavlja i u različitim bojama podvlači ono što je školski autoritet diktirao uzima kao odlična i poželjna osobina.
Učitelj: Perice, ti si mi nešto mnogo nemiran na času. Pređi u drugu klupu i sedi pored Milice. Ona je dobar đak, to će pomoći da se smiriš malo.
.
.
.
Perica: Hoćeš da mi se potpišeš u svesku? Pravim leksikon. Na.
Milica: AAAAA!!! IMA UŠI NA SVESCI!!! EVO OSEĆAM KAKO DOBIJAM KOLERU!!! UMRI STOKO!!!
Onomatopeja zatucavanja sitnog deteta bukvarom.
