- Šone brate, jes' to ti?
- Ja.
- Pa šta ti se desilo crnjane? Prepolovio si se lebtejebo.
- Ništa me ne pitaj brate slatki. Mnogo me gadan Usud zadesio. Ne znam ni odakle da počnem. Pre neka tri meseca rešim da se osamostalim. Dam otkaz i podignem kredit da kupim kamion. Isprava sam se malo mučio, ali je krenulo na bolje. Krenu malo veće ture ovde kod nas, i padne mi jedna za Grčku. Medjutim, presretnu me šiptari na Kosovu, skinu me do gole kože, vežu za drvo i otmu kamion sa robom u vrednosti od 50 000 evra.. Nekako se oslobodim, sećam se da sam pomislio: ,,Bitno da je glava na ramenima, snaći ću se nekako valjda.'' Predjem granicu, bog zna kako i dokopam se kuće. Kad tamo imam šta i da vidim. Žena na gomili sa Acom Prangijom.
- Tvoja Jelena? Ne seri?!
- Kaže kako ga je zavolela, i da ne želi više da bude sa mnom.
- Čekaj, pa jel otišla sa njim?
- Kamo lepe sreće. Razveli smo se, a sud nam stan podelio pola-pola, pošto je kupljen u zajednici. Ja hteo da ga prodamo i podelimo pare, ona ni da čuje. Probao sam posle da prodam moju polovinu, ali niko neće da kupi pola stana. Sad živimo svi zajedno, ona Aca i ja.
- Pa šta ćeš sad da radiš?
- Verovatno ću da se ubijem.