Svi se uvlače. Sam sam se uvlačio nebrojeno puta. Ne poznajem osobu koju u nekom trenutku nisam uhvatio da se uvlači. Često toga nisu ni svesni. Jer je postalo obično. Jer svi to rade, bez pravog motiva, bez ideje, bez ličnog pečata i bez ikakvog predznanja. Jer su počeli da grade karijeru na uvlačenju, jer je postalo društvena norma, jer se svi uvlače svima. Komercijala. Eto to je, jebena komercijala. Nema žara, nema znanja i nema skila.
Ne bezlični čoveče papagaju, siroče modernog doba. Ne klonirani robote, hibridu rijalitija i reklame za deterdžent. Ne možeš se uvlačiti svima. Ne možeš se uvlačiti svakome ko ti nazove dobar dan, ne možeš se uvlačiti iz kurtoazije. Ne smeš se uvlačiti tek tako. Moraš se uvlačiti samo jednom/jednoj. I moraš se uvlačiti u dupe.
Da, da, glasno i jasno u dupe! Dok se uvlače mehanički, poput kakvog bednog radnika na montažnoj traci koji samo šrafi ne razmišljajući, svi su zaboravili zašto baš u dupe. Zašto ne uvlačiti se pod kožu? Zašto ne uvući se u glavu? Zašto ne sklupčati se ispod pazuha ugodno? Zato što je u dupetu istina. Samo u dupetu je borba, patnja i napor. Ne ispod nekog toplog, pederskog pazuha, ne pod mekanom kožom, ušuškano. Samo kroz čmarni kolut vodi put pročišćenja do ponovnog rođenja. Dupe, to je istina!
Dakle, zašto se ljudi uvlače u dupe? Šta je to što najviše formira jednu osobu? Detinjstvo i roditelji. Roditelji. Svaki čovek je pretežno slika svojih roditelja. Od njih uči, upija, skuplja i sklapa svoju ličnost po njihovom liku. Je l' tako? Tako je. Svako treba roditelja. Svako treba nekog na koga može da se ugleda.
Godine prolaze, i jednog dana upoznaš nekog novog i zanimljivog. Nekog ko izdominira u tvojim očima dok su ostalima pune šake kamenja. Njegove/njene reči su mudrost, stav- stena, dela- mitska, misao- istina, govno- promincla. Neko koga slušaš, gledaš i upijaš. Neko na koga bi mogao/la da se ugledaš. I on/ona to vidi, i primi te pod svoje skute. I uči te. On/ona postaje tvoj sensei.
I pomisliš, sensei sve ume, sensei sve zna i sve može. Želiš da budeš kao sensei. Pomisliš, sensei bi mogao/la biti moj roditelj. Bam! Katarza. Kosmička istina udara te po sred čela u vidu božanskog falusa. Sensei će biti moj novi roditelj i izgradiću sebe po njegovom liku! Ali, da bi ti neko bio roditelj.... Mora da te rodi.
Video/la si istinu i spreman/na si da kreneš putem pročišćenja. Spreman/na si da uradiš šta se uraditi mora. Do ponovnog rođenja. Spreman/na si za uvlačenje.
-Pih. Prestade da radi olovka.
-Evo uzmi moju, uzmi moju. Uzmi dve. Ja ću da pamtim. -Glava ti prijanja na čmarni kolut. Kosa se zalizuje unazad. Uši se lepe za glavu. Nos se pljošti.-Ne, nemam par minuta da pogledam vašu prezentaciju. Žao mi je.
-Je l' lepo čovek kaže da nema vremena da vidi ta tvoja govna! Neki od nas su zauzeti i bave se važnim stvarima, znaš! -Glava je unutra. Ramena se skupljaju.-Imam malo minuta, je l' imaš za jedna kratak razgovor?
-Uzmi, uzmi, evo u desnoj ruci, ovoj što viri još. Jeste da nemam minuta, ali ima ko će to da plati, ne sekiraj se. I zašto kratak? Pričaj bre koliko hoćeš.-Izgleda nije bila dobra ona kobasica. Kuva mi u stomaku. Nadam se da ti ne smeta previše smrad.
-Smrad, kakav smrad, ništa ne osećam.
-Pa, kako izdržavaš unutra?
-Super, ko Bog, sada kad sam se malo privikao na mrak. Otkad mi je veći deo unutra odlično se snalazim. Sredio sam sebi mali kutak, eto, kao kod kuće da sam. Jedino oči malo peku, al' nije strašno.-Videćemo kako ćeš ti proći.
-Jeste, videćemo kako ćeš ti proći, majmune! Sipao čovek ko' iz rukava bre. Nego profesor ljubomoran, tačno se vidi. Po meni desetka čista bila. Još se ti našao da jebeš čoveka sad kad mu je teško. Uh, što mi nisi sad ovde. Aj dođi do ove noge što mi viri još pa to reci ponovo, majmune!-Odlično ti ide. Pri kraju smo. Ponosan sam na tebe. Udahni. Upijaj. Iskoristi još ovo malo vremena, uskoro će biti gotovo.
-Hvala ti. To mi mnogo znači. I zahvalan sam za ukazanu priliku. Ako bi mogao samo da gurneš malo to stopalo što viri, zaglavilo se izgleda.-Aaaaaaaaarghhhh!
Blještava svetlost. Toplina. Ponovo si rođen, sazdan po liku senseja.
-Kako se osećaš?
-Moćno. Hvala ti sensei.
-Od danas me možeš zvati oče. Idem da spavam, iscrpelo me ovo sve. I operi se, smrdiš na govna.Prošao si uvlačenje, video istinu, pročistio se i ponovo si rođen u liku senseja. Sve je dobro. Dupe je istina.
E, sad, ako bi neko to posmatrao sa strane video bi nekog random lika kako proizvodi isprdak koji neodoljivo podseća na tebe. I uglavnom, ljudi će imati tendenciju da te vide kao mali isprdak bilo kog prosečnog seronje. Jedino to u celoj stvari može biti onako, malo, bedak.....
