Postupak jednak socijalnom samoubistvu, praktikovan od strane teških alkoholičara, narkomana i marginalaca - jedinki koje su dotakle dno života. Čin kojim se nesrećnik uzdiže na pijedestal klošarstva, posle čega za njega više nema svetle budućnosti. Prestavlja svojevrstan raskid sa zdravim razumom, na koji okolina nikada ne reaguje blagonaklono. Doduše, ni kurcovadilac ne gleda s razumevanjem na okolinu zbog godinama akumuliranog bola u kurcu koji oseća prema istom.
Biti boem je jedno, ali pričati sa flašom i vijoriti njihalo strave pred razgrogačenim tetkama i zgroženim majkama koje rukama pokrivaju oči svojim znatiželjnim kćerima je nešto sasvim drugo - degutantno i socijalno neprihvatljivo, najblaže rečeno. Jedini koji je uspeo da uradi tako nešto uz izvesnu dozu šmeka je bio Bukovski.
Sam čin se jedino može uporediti sa nihilističkim gašenjem cigareta o sopsvene podlaktice/jezik ili šetkanjem narkomana sa zagnojenom gangrenoznom venčugom u majici na bratele.
Zeleni venac, Beograd, 2011.
- Nije loša ova pljeska sa ljutenicom...
- Daaa....aaau brate, pogledaj onoga šta radi s kitom, k'o lasom da maše, na sred stanice! Na ti moja pljeska, izgubio sam apetit.
- A, pa to je Ðura, lokalni klošar, ne obraćaj pažnju... Još malo će da se poigra, onda će da popriča sam sa sobom, pa će opet da smara lepojku na kiosku da mu da pivo gratis. Sklonimo se pre nego što pozove plavce.
