Navijač suparničkog tima pogođen bakljom.
Termin koji domaći mediji često pominju, iako to zvuči, a i izgleda krajnje komično za domaće fudbalske prilike.
Po nekom nepisanom pravilu, to je grupica dvocifrenog ili trocifrenog broja ljudi (osim u dva izuzetka), koji su odvojeni od ostalog dela stadiona i šljašte kao soliter u Kaluđerici, i pevuše nešto za svoju dušu.
Iza gola se nalaze najvatreniji navijači gostujućeg tima, njih oko 40 i pružaju ogromnu podršku svom timu.
U svetu neko ko stalno svuda i uvek srcem bodri svoj klub a u Srbiji svaki navijač koji na stadion unese vatreno oružje...
Tuga i žalost, em fudbal NULA, em zbog NULA fudbala glavu da izgubiš....
U Srbiji mora da bude spretan sa nozevima,da poseduje vatreno oruzije,da ima veliku zelju za ubijanjem i razbijanjem,pre svake utakmice opljacka par prodavnica,napada simpatizere protivnickog kluba,da vitla bakljom u slobodno vreme,da se drogira i alkoholise kao manijak,da pretuce bar 20 istih tih protivnickih navijaca po mogucstvu nekog ubije ili bar napravi invalidom. Nas normalne navijace koji volimo taj klub pljuju i nazivaju sisama....desi se i da nas pretuku. Zbog ovakvih navijaca fudbal mnogo gubi na lepoti.
