Proljeće je, a u meni nemir..
Kad te probudi martovsko sunce svojim zracima znaj da su to nežni prsti naše Vesne. Lepa i umiljata, a hrabra i odlučna. Kako to lepo zvuči, a i izgleda. Da je takvu ženu naći. Takvu, da Morana pred njom zadrhti, a Perun se rastoči kao vinski sok, takvu da priroda majka svoje pupoljke rascveta, a travnati tepih se ulepša za zavodnički pogled naše Vesne. Ona je Bog kojeg se ne bojiš, ona je bog kojeg moraš da voliš. Ona, a ne neka druga, pogotovo ne ona krmača morava, morana, kako god!
Mada, ima zgodno ime za podjebavanje.
Čović Vesna jebe se k'o besna...
:Morana zadovoljno trlja ruke:
Divno žensko ime, ali nezgodno usled lakog iznalaženja rime i izrugivanja dotičnoj.
Vesna, Vesna, cipela ti tesna, čarapa ti uska, ti si prava guska!
Staroslovensko (naziv boginje proleca i mladosti u staroslovenskoj mitologiji uzet za licno ime) "prolece, svetlost, svitanjne". Aluzija na rimsku (grcka Hestia) boginju Vestu koja je bila boginja ognjista i njegove vatre. Glavna javna svecanost u Vestinu cast (vestalija) odrzavala se 9. juna u Rimu. Ova boginja je imala i hram na rimskom Forumu koji je kruznim tlocrtom podsjecao na ognjiste. U tom Hramu bilo je "drzavno ognjiste", na kojem su vatru odrzavale svestenice vestalinke (njih sest), vezane zavjetom vjecnog djevicanstva. U njemu su se cuvali drzavni simboli, a pristup tom hramu je bio zabranjen za muskarce osim vrhovnog svestenika, ali ni on se nije tim pravom koristio.
