Ultimativni partibrejk još od obdaništa.
- Gde si to zabio šargarepu jadnom Snešku, crno dete? I ne maži rukav slinama.
Vrhunac patetike tokom predavanja ili bezobrazluka pri neočekivanom padanju ispita koji možemo čuti od svakog patologa sa zvanjem profesora na fakultetu čega prokleto GOD.
(prolazi četrdeset pet minuta razgovora i odgovaranja na bezbroj pitanja i podpitanja)
-...I zato je populacija poljskih miševa u Bretanji opala za 43% u poslednjih pet godina, koliko je prošlo od naizgled klimave uredbe Ministarstva za zaštitu životne sredine, potpisane osamnaestog maja, dve 'iljade šeste, pod pritiskom lokalnih sindikata poljoprivrednika, na čelu sa Žakom Mizeranom...
-Koji je bio šta kolega?
-...Bivši poslanik još iz vremena Miterana.
-Lepo. Lepo. (prevrće indeks prstima, dramska pauza od dvadesetak sekundi, znoj, pritisak, treptanje) A kako se zove ministar unutrašnjih poslova u Sarkozijevoj vladi?
-Ja...(petnaest sekundi premotavanja života, poluosmesi, znoj, neverica)...ja ne mogu da se setim...
-KAKO? PA POBOGU DETE. PA VI STE, KOLEGA, BUDUĆI AKADEMSKI GRAĐANIN! (maše prstom, priseća se komunizma) KAKO TO MOŽETE DA NE ZNATE?!
-Pa stao mi je mozak, ja ne pratim toliko ni domaću politiku a kamo li...pričam već četrdeset i pet...
-VI STE BUDUĆA ELITA, PRIČAĆETE O POLITICI SATIMA AKO TREBA! Žao mi je. Ja ne mogu ovo da dopustim.(vraća indeks mlohavoj, znojavoj ruci koja drhti, sve ostalo je implozija nerava)
