- Где си то забио шаргарепу јадном Снешку, црно дете? И не мажи рукав слинама.

(пролази четрдесет пет минута разговора и одговарања на безброј питања и подпитања)

-...И зато је популација пољских мишева у Бретањи опала за 43% у последњих пет година, колико је прошло од наизглед климаве уредбе Министарства за заштиту животне средине, потписане осамнаестог маја, две 'иљаде шесте, под притиском локалних синдиката пољопривредника, на челу са Жаком Мизераном...
-Који је био шта колега?
-...Бивши посланик још из времена Митерана.
-Лепо. Лепо. (преврће индекс прстима, драмска пауза од двадесетак секунди, зној, притисак, трептање) А како се зове министар унутрашњих послова у Саркозијевој влади?
-Ја...(петнаест секунди премотавања живота, полуосмеси, зној, неверица)...ја не могу да се сетим...
-КАКО? ПА ПОБОГУ ДЕТЕ. ПА ВИ СТЕ, КОЛЕГА, БУДУЋИ АКАДЕМСКИ ГРАЂАНИН! (маше прстом, присећа се комунизма) КАКО ТО МОЖЕТЕ ДА НЕ ЗНАТЕ?!
-Па стао ми је мозак, ја не пратим толико ни домаћу политику а камо ли...причам већ четрдесет и пет...
-ВИ СТЕ БУДУЋА ЕЛИТА, ПРИЧАЋЕТЕ О ПОЛИТИЦИ САТИМА АКО ТРЕБА! Жао ми је. Ја не могу ово да допустим.

(враћа индекс млохавој, знојавој руци која дрхти, све остало је имплозија нерава)