Misterija našeg detinjstva.
Glavna zabrana. Nemoguća misija za ostvarenje. Razlog? Pa neka blokada koja se stvorila u glavama naših roditelja i onemogućila im da razmišljaju normalno i da omoguće svojoj deci da uživaju u vrelim letnjim danima.
Eeeej! Setite se samo, šetate sa kevom sredinom jula meseca po keju, sunce upeklo, 40+ stepeni i prolazte pored frižidera sa sladoledima. - Mama, mama mogu jedan Rumenko da se rashladim, baš mi je vruće! - Ne i tačka! Oćeš posle da se prehladiš pa da ne mogu u školu da te upišem! Nema šanse. I tako u krug.
A sa druge strane, dozvoljavali bi one skuplje, tipa one što imaju čokoladu ili kornete. Nije mi jasna razlika. Sladoled ko sladoled. Isti kurac. Možda ljudi više vole da plate, iako je kriza.
Al' porasli smo, probali smo ih i sad nas boli uvo.
Bolte munjo, sviđa mi se ovo. Ništa bolje u letnjim mesecima od vodenih sladoleda.