Autonomna pokrajina na severu Srbije s najvećim prosekom samoubistava u Evropi. Sastoji se od Srema, Banata i Bačke. Geografski, deo je Panonske nizije i skoro je potpuno ravna, sa izuzetkom Fruške gore i Vršačkih bregova. Jedina preostala multietnička sredina u Evropi sa najizraženijim ekstremistima svih vrsta. Najjače utočište izgubljenih i debilnih srpskih skinhedsa s jedne i takođe izgubljenih ultraautonomaša s druge strane.
Glavni grad Vojvodine je Novi Sad i svaki Novosađanin koji drži do sebe mrzi Beograd, a da u Beogradu gotovo niko to ni ne zna. Beograđani vole Novi Sad jer je mali i prijatan za šetnju. Osim toga, u njemu se održava Exit. U Vojvodini su svi "dođoši", samo što su neki došli ranije a neki kasnije. Različite generacije dođoša se međusobno mrze, a najomraženiji su najnovodošliji i Crnogorci kao takvi.
Najbogatiji Vojvođanin je političar Nenad Čanak koji se zalaže za otcepljenje Vojvodine od Srbije i bori se za hrvatske nacionalne interese iako je poreklom Srbin. U Vojvodini je ogromna većina stanovništva sasvim normalna, ali su medijski toliko skrajnuti da se to ne može primetiti ako ne posetite Vojvodinu.
Ravnica kroz koju kad se vozite autobusom ne želite da vas potera na veliku nuždu.
Autobus pun ko brod. Nisam stigao pre nego li je krenuo autobus da odem u WC.Molim vozača da mi stane bilo gde i da nastavi put bez mene. Staje, nigde drvceta božijeg, sinula ravnica Vojvođanska dokle god ti pogled seže. Srećom od papira imam neki red vožnje, poslužiće.
Trčim u njivu ispred sebe kao da trčim po rajskoj livadi. Skidam pantalone, uh...olakšavam se, sredim se. Lagano zakopčavam pantalone i okrećem se prema putu. Jedina pomisao u glavi "idem da stopiram", i tada ugledam onaj isti autobus stoji i čeka na mene...
deo Srbije koji bi mogao da hrani pola Evrope da nema toliko gladnih u Srbiji.
Iz mog tinejdžerskog ugla: Ponosim se što sam Vojvođanin iz razloga što smo u njoj svi ravnopravni, bilo da sam Srbin, Čeh, Rumun, Mađar..U Južnom Banatu, kraju u kome živim nisam naišao na vređanje na nacionalnoj osnovi, a ako ih je bilo ono je došlo od ljudi koji nisu osetili šta je multikultularnost. I što je najbolje od svega, postoji toliko običaja i izreka iz naroda koji žive u Vojvodini, a koje možeš da naučiš i samim tim proširiš vidike. Jednostavno, volim Vojvodinu!
Epitet koji opisuje ravnost nečega, bilo žive ili nežive prirode.
-Možemo pikamo balfu dole?
-Ma, opušteno, teren je Vojvodina...
-------------------------------
-Kakva ti je ona cava što svi pričaju da si zbario?
-Ono... Lepa u faci, al' je mala Vojvodina...
Каже се за девојку без сиса и дупета.
А може се и рећи када је неко изузетно глуп.
-Еее види ону рибу тамо, како је добра.
-Ма шта добра види је брате Војводина.
----------------------------------------------------------
-Брате како не конташ ово?
-Па не контам.
-Брате раван си ко Војводина
Mađarsko Kosovo. Koliko god se mi trudili da to potisnemo, ono što Šiptari rade nama na Kosovu, isto to smo mi uradili Mađarima u Vojvodini tokom vijekova. Na civilizovan način, naravno.
12. 8. 1528, okolina Novog Sada
- Gabor! Hej, Gabor!
- Šta je, Đerđelji, šta se dereš sunce ti jebem?!?
- Gabor, magaza, Srbi!
- Smiri se, polako, ajde ispočetka.
- Srbi! Došli u magazu i sve pokupili, kažu njihovo, nisam uspeo da ih sprečim! Odmah sam dotrčao!
- Ma opusti se, to su ovi doseljenici, beže pred Turcima a puni k'o brod. Prodao sam magazu tom nekom Pavlu Bakiću, on im je kao predvodnik, despot, šta li...
12. 8. 1828, sada već predgrađe Novog Sada
- Gabor! Gabooor!
- Šta bre gabor koji kurac?
- Gabor!
- Šta gabor majku li ti mađarsku, ako govoriš za onu malu Vlahinju od sinoć, jeste malo ružnjikava, al' zato meša k'o princeza.
- Ma ne to, gazda Jovane, Gabor Hedervari, kandiduje se za senatora, svi Mađari će da glasaju za njega!
- Taj kaurin da bude senator? E neće vala, ne zvao se ja Jovan Hadžić! Spremaj mi kočiju, idem da se kandidujem. Neće meni Mađar kapu da kroji...
12. 8. 2012, kladionica u centru Novog Sada
- Matori, jesi video na vestima, traže Nemci da potpišemo sporazum sa Kosovom kao uslov za ulazak u EU.
- Jesam, mamu im švapsku, vekovno srpsko ognjište nam otimaju... Gamad.
- Jeste brate. A i ovi Mađari ovde nešto traže proširenu autonomiju... Bežite u Mađarsku, ako vam ne valja srpska zemlja!
- Čekaj malo, zar to nije bilo njihovo do pre 100 godina?
- Tehnički jeste, mada smo mi bili većinsko stanovništvo...
- Aha, znači to je bilo mađarsko, pa smo onda mi počeli da se doseljavamo i potisnuli smo ih i na kraju smo im preuzeli teritoriju i pripojili je Srbiji?
- Pa da, tako nekako... Ček', pa to isto nama Šiptari rade sad!
- Taj rad matori. Istorija se ponavlja, i nemilosrdna je...
- Ljudi su govna.
- Jesu brate. Nego, šta misliš, Milton Kejns, iz keca u dvojku?
- Sigurica matori.
Severna autonomna pokrajina, čiju većinu čine sigurno Srbi, pa se zbog toga zapitate zašto da se brinemo da će se otcepiti ?
Jedan od najuticajnijih ljudi je Nenad Čanak, koji je uspeo da dobar deo ljudi iznervira, ali zato zna lepo da govori. Inače Vojvodina je poznata po samoubistvima, koji su među najvišim u Evropi, i nije da oni ne konstatuju ostatak Srbije. Izgleda da svako iz Srbije ne primećuje onog drugog iz Srbije, pa su se zato Vojovođani lepo uklopili, jer oni ne poštuju nekog drugog, a ni on ne poštuje njih. Uglavnom je ravna, sem Fruške Gore koja je poznata po manistirama, i ima plovne reke Dunav, Tisu, Begej i kanal DTD. Vojovođani se jedan dan dele na evropejce i nacionaliste, a drugi dan na katolike i pravoslavce, a treći dan se svi lepo napiju pa se poubijaju međusobno, što je dokaz vojvođanske jednakosti.
Merilo plodnosti.
Naša komšinica Mira je plodna kao Vojvodina. Ima četiri deteta iz sadašnjeg braka s komšija Perem, dva iz prošlog sa Milom Podunavcem i još tri iz prvog sa Mikijem Brljivčom. I ene je, sad opet trudna.
Tako ljudi u ostatku Srbije zovu ravne bagrenjare.
-Dodji odma' u Bokvicu prevrnuo sam prikolicu!
-Kako uspe da je prevrneš u tu Vojvodinu, jebem ti sina u pičku!?
Ono što lokana frizerka - drvoseča misli da je tvoja glava.
- Jaooo opet se nisam ošišao na vreme,... Sad opet moram kod Živke, da se priseti rodnog kraja...
- Dobar dan komšija, niste mi dugo svraćali, pa kako ste?
- Ma super,.. Može ono standardno, na trojku?
- Kako ne može komšija!
Uzima mašinicu i drlja po glavi. To preživiš manje više, al' kad uzme četku...
- Evo komšija to bi bilo to,... U stvari dajte da vas raščešljam još malo.
- Ma jok, nema potrebe, što, baš mi se sviđa ovo našušureno sa desne strane, kao fora.
- Hehe, pa da, lepo vam stoji.
- Nego jel bi možda mogla da mi napraviš jednu krivudavu liniju od potiljka pa do čela i sa desne strane još jednu takvu od slepoočnice do te linije i onda tu desno napišeš Banat, gore napišeš Bačka i tu dole levo Srem, pa da izgleda kao mapa Vojvodine?
- Pa ne znam kako to da uradim komšija...
- A znaš da oreš k'o da je stvarno Vojvodina pizda ti materina!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.