misao koja nas navodi da zadajemo sebi cilj(eve)...da idemo ka njima i da ih osvajamo..neki ciljevi ne proizilaze samo iz naših želja...već su "posledica" realnih potreba
nije mi namera da vas smorim primerom... on je rezultat moje potrebe da to nekome ispričam...kao pismo..napisano nikome...ali će stići tamo gde sve reči stignu...kad-tad
treba mi stan... prostor...da od njega sebi napravim dom....treba mi sobica i kupatilce i kuhinjica...sve je namerni deminutiv...da se ne moram baviti brojkama...zamislila sam da je moj dom u sklopu stare kuće ili zgrade...sa nekoliko stepenika koji vode do ulaza...volim stare kapije koje su obrasle puzavicom...i sve što sam zamislila prilično je rustično, ali moj dom..srce mog doma je potpuno drugačije...volim boje....volim da izmišljam koješta...da spajam nespojivo i u tome pronalazim sebe...volela bih da nekim starim stvarima posvetim pažnju...mislim na komade nameštaja..da sama obojim zidove...mada znam da nisam rođeni moler, volim da prođem "molerovom ulicom"...da se okružim svim svojim sitnicama ...da pesme, meni dragih bića...pesme "mojih" pesnika ispisane mojom rukom stavim na zid..pored kreveta, baš u visini očiju i tako ih iščitavam po ko zna koji put..dok ležim...volela bih da kroz prozor mogu da vidim nebo i da sunce ponekad proviri u moju sobu...ali su mi dragi i oni tmurni..kišni dani...stvoreni za dokolicu...leškarenje...poželim dom pun prijatelja..kojima je prijatno kada su kod mene...koji sami sebi kuvaju kafu..čaj ću ja pripremiti i dodaću mu malo ruma..čisto da podgrejemo dan, jer tako volim...ali obično takvim danima budem sama
volela bih da me moji prijatelji iznenade..dođu nenajavljeni...da pripremamo neka nova jela od svega zatečenog u frižideru...da pijemo vino...da bude radost...
volela bih...rekoh
