Jedan od ključnih podnaslova u knjizi "Witnesses from the graveyard", a odnosi se na svakojake priče koje se mogu čuti na groblju. Česta zadušnička mantra koja svedoči o tome da je umrli voleo da cugne koju, Bog da mu dušu prosti. Jebiga, više nije među nama pa stoga nek' neko od prisutnih uzme i nakrene čašicu u znak sećanja na pokojnika. Kao varijacija na temu još se mogu čuti fraze kao što su "voleo je da juri žene" (pri čemu udovica nije baš najsrećnija, ali jebiga, ne može se svima ugoditi) ili "voleo je da pojede".
- Uzmi ovu podelu mojemu čoveku zadušu.
- Bog da mu dušu prosti.
- Evo rakijica jedna, Žika je voleo da popije... :kreće jedna suza, ali uspeva da se suzdrži:
- Nek mu je laka crna zemlja. Sipaj još jednu.
- Pizda ti materina, rekoh voleo je da popije katkad, a ne da je bio barena noga i da su ga razvlačili kučići na otiraču ispred kuće!
