Naziv psiho-fizo-emo-analize kojoj pribegavaju uglavnom mlađani devojčurci kada se nađu u vezi, ili kada je ista na pomolu. Ovo je, u stvari, uznapredovala tehnika gledanja u šolju, gde gledačica ugleda đevrek, a kaže da je prsten („neko će te zaprositi“); tako i analitičarka u ovom slučaju tumači znakove po sopstvenom nahođenju.
Unutrašnji dijalog:
Ž: „Mmm, baš je sladak, ne deluje kao neko ko bi me zajebao, ima onaj kučeći pogled koji se sreće kod dobrica...“
M: „Eh, kad bih samo znao koliko dugo treba da se pravim fin...“
Ž: „Ne gleda me u oči, stalno spušta pogled, mora da je stidljiv, mica...“
M: „Faca – umereno do potpuno oblačna, ali zato ima dobru butkicu...“
Ž: „Aha! Jesi videla kako je podigao levu obrvu kada si pomenula ljubav, mora da traži ženu svog života...“
M: „Kakva, bre, ljubav, ćero? Nisam, valjda, bolestan...“
Ž: „Gleda na sat, izgleda da sam ga smorila...“
M: „Ako ti ne da do keca, bataljuj...“
Ž: „Gle, kakav uplašen pogled! Sigurno se plaši da će se vezati za mene...“
M: „U, jebote, prdnuo sam! Valjda nije osetila...“
Ž: „Kakav je ovo sjaj u očima, mmm?“
M: „Lele, al’ sam ga odvalio, štipa za oči... Beži kući, bruko!“
Ž: „Odlično! Ne navaljuje na prvom sastanku, ide korak po korak, odlazi da ne bi prešao granicu sa mnom...“
M: „Ma jebeš i ovaj seks kad treba da molim...“
Ž: "Nije pomenuo sledeći sastanak, hoće da me drži u neizvesnosti..."
M: "Šta li ima kod kuće da se jede..."
Vrsta šaljivog magijskog obreda koji uglavnom izvode devojčice i dečaci, mada se mogu videti i romantični pripadnici starijih generacija. Period u godini za koji je ovaj ritual vezan je proleće, tj. vreme pojavljivanja biljke iz porodice Brassicaceae (kupusnjače) koja se zove Capsella bursa-pastoris, a u narodu je poznata kao: tarčužak, hoću - neću, odnosno, voli me - ne voli me. Obred se sastoji u otkidanju srcolikih listića ove biljke, uz izgovaranje reči "voli me", ili "ne voli me", pri svakom novom otkinutom listiću. Ako je broj listova na biljci takav da se pri otkidanju poslednjeg izgovara "voli me", to znači da osoba, zbog koje se izvodi ovaj ritual, gaji romantićna osećanja prema osobi koja ritual izvodi. U suprotnom, takva osećanja ne postoje.
Iz ličnog iskustva tvrdim da je sve to jedna gomila gluposti koja u stvarnom životu uopšte ne funkcioniše kao ni ostala sranja tog tipa.
Voli me - ne voli me?
Ma ne voli te, veruj mi.
Magične reči, uz pomoć kojih možete veoma brzo da saznate da li osoba u koju ste zaljubljeni gaji slična osećanja prema vama. Potreban je još i jedan cvetić sa relativno velikim brojem latica, koje otkidate jednu po jednu:
-Voli me (cap) - ne voli me (cap)...
...sve dok ne ostane ona poslednja, koja će vam saopštiti konačnu istinu.
Često, ljudi vole da prevare sami sebe, pa kada pri kraju vide da će ispasti "ne voli me", kao slučajno otkinu dve latice odjednom.
Клиначка игра са посебном врстом биљака која има листиће сличне срцима, која се састоји у томе да се листићи цепкају и ритку воли ме, не воли ме, не би ли се сазнало да ли те особа која ти се свиђа воли... Иако чиста случајност, аргумент деци тог доба јачи од било чије речи.
Пера- Њањањањања мене Јелена воли, а тебе не....
Јова- Е сад ћемо да видимо, (вади из земље биљку), воли ме, не воли ме, воли ме....... и тако једно 5 минута.... Ето видиш да ме воли
To je kada deca prvi put stupaju sa obikom nasilja i pocnu da cupaju jadne biljke...fazon, od hajducke trave pa do belih rada.
-Voli me (ode listic)
-Ne voli me (ode listic)
Ako se, ne daj boze, zavrsi sa "ne voli me", pogazice celu livadu.
Nevina decija igrica kojom je klincadija utvrdjivala da li je neko voli ili ne.
Ko da je onaj jadan cvetic prorok.
Igra koju su sve devojčice igrale barem deset puta u životu.
Ako te slučajno ne voli, cvet je kriv i niko drugi!
"Voli me - ne voli me - voli me - ne voli me - voli me - ne voli me...
Ma ovaj cvet ne radi."
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.