Ponekad čovek izgubi nadu i želju za borbom. Onda se samo prepusti bujici života i pusti da ga nosi ...
I tako ... Batalio si studije tehnološko-metalruškog. Izgubio si i kontakt sa društvom sa faksa. Vratiio si se kod keve i ćaleta u svoju sobu u potkrovlju. Sad radiš u prodavnici akumulatora. Radnim danima dvokratno, subotom do tri, svaka druga subota slobodna.
Sestra ti se viđa sa lokalnim krimosom. Ponekad ih čuješ kad su u akciji u sobi pored. Lik bio u tvorza par godina zbog neke gudre, ali ovako nije loš. Javlja ti se svaki put kad se sretnete. Potajno se nadaš da će da ga krene neka kombinacija, pa da odvede sešu negde, tebi ostane celo potkrovlje. Onda bi mogao da dovedeš Nadicu što radi u trafici tu na ćošku.
Kad dođeš kući uveče s posla uzmeš flašu Sinalca pa pikaš dotu, kanter i WOT . Uz'o si kompjuter od lokalnog klinca za 200 evra, pa malo secka, ali nije toliko loše u low podešavanjima. Sa torenta skidaš igre od pre 10-15 godina. Jedino što se leti malo pregreva, pa otvoriš kućište i uključiš kineski ventilator. 'ladi i tebe i njega.
Voziš Punta. Kad gazda da platu skineš deset 'iljada . Tri crvene za gorivo. Sa ostalih sedam odeš na buvljak u Pančevu. Pogađaš se malo sa Ciganima. Uzmeš farmerke, duks, majicu, gaće, čarape ... Obučeš se k'o čovek.
- Pa čekaj, stani malo, gde ćeš sa tim torbama ? Da popričamo ...
- Vladimire, skloni se sa vrata. Nemamo više šta da pričamo ... Govorila sam ti sto puta. Ja odem na posao i vratim se, ti si još u gaćama. Po ceo dan si za računarom, igraš igrice i gledaš porniće . Kobajagi studiraš taj grafički dizajn, nisi bio na faksu 6 meseci. Ja tako ne mogu i neću ...
- Gorana, daj smiri se. Toliko smo zajedno, rešićemo i ovo.
- Voziš Punta, Vlado. S tobom nema budućnosti.
