Tradicionalnih načina imate milion, a neki su: gledanje u iznutrice, u pasulj, u dlan, u ikone (!!!), u šoljicu kafe, u kuglu, u visak, u karte.... Ima ih milion, bukvalno sve što smislite da biste zamaskirali svoju prevaru. Ali tehnika je manje – više ista: Hladno čitanje.
Hladno čitanje se svodi na to što krenete od jedne opšte činjenice i polako je razrađujete očitavajući reakcije klijenta, dok ne dođete do specifičnog problema.
Na primer, dođe vam starija gospođa, lepo doterana, miriše na skupocen parfem. Odmah dolazite do zaključka da je ne muče pare i da je sujeverna. Priča ide ovako:
«Vidim da si pravi vernik, da si zato došla kod mene što veruješ u Boga. Ali, malo si se odaljila, što ne valja. Tebe nešto muči, nećeš nikome da kažeš, ali ja vidim. Imaš probleme u porodici. Sekira te neko mnogo!»
Tu već napravite malu pauzu da zakuvate kafu ili nešto slično. Ona, već sluđena koliko vi dobro vidite, kreće da priča, na primer o deci koja joj kidaju živce ili o mužu koji je vara.
Vi joj onda date kafu, malo je smirite, kažete joj da ode u manastir taj i taj da joj očitaju molitvu (ili bilo šta što vam padne na pamet da treba da uradi) i da će posle perioda od nekih pola godine sve da se sredi. Ili da će da se sredi u decembru (ne vidite baš koje godine, naravno). Ne brinite se, nije ona došla da biste joj vi pomogli, nego da nađe neku utehu, s obzirom na to da neće da se hvata u koštac sa životnim problemima.
Zašto je ovo malo veći stupanj prevare? Prosto zbog toga što morate mnogo više da radite na sebi, jer morate malo da uđete u ljudsku psihologiju i da naučite kako da je zloupotrebite. Dok se još ne izučite, gledajte u nešto, da biste imali dovoljnu potporu, a i alibi u slučaju neuspeha („Nisu se lepo otvorile karte!“, „Neće kugla da ti se otvori!“, „Ne da mi se da ti lepo vidim!“). Kada ste već sve to savladali, onda možete da budete i «vidoviti». Ponekada nije loše ni da nekoga prekorite zbog života koji vodi, čisto da ga malo zaplašite, da bi gutao svaku glupost koju izvalite.
