Naizgled asocijalno biće. Soler. Lutalica. Njega ne drži mesto.
Večiti skeptik. Ne veruje nikome, zavije se u sopstvenu čauru, sazida zidove oko sebe i distancira se od glupe mase, od prljavih demona u ljudskom obliku, osoba koje bi ti zabile nož u leđa, eto, čisto tako, iz dosade.
Ima jasno iscrtan put ispred sebe, jasno vidljiv cilj i ide ka njemu, bez obzira na mišljenje drugih. Jednom je osetio gorak ukus prevare na sopstvenoj koži i povukao se. Priča koliko mora i ako mora. Ne, on nije patetični emos, on je hejter starog kova. Iako, možda nekim ljudima izgleda kao čudak, svi gaje neko strahopoštovanje prema njemu. Talični Tom, Dok Holidej, Miloš Obilić, Rajko Kojić. Misteriozni lik iz kraja. Šta god da radi, radi za svoju dušu. Teško se vezuje, a još teže "odvezuje".
1 - E već si dovoljno pijan matori, uspori malo.
2 - Da l' je moguuuuuuuuućeeeeee da si meeee zaboooooraaaavilaaaa, da l' jeeee moguuuućeeeee...
Najpoznatiji nolajfer u svetu divljine.
Svako od nas pomalo u određenom kreativnom periodu svog života. Vjerovatno su mnoge definicije na ovom sajtu nastale kao proizvod mašte Vuka-jlija samotnjaka.
'
Inače, u dirljivoj sagi istoimenog naslova, Slavko Štimac se kao naturščik prvi put pojavljuje na filmu, glumeći 12-godišnjeg pastira Ranka koji u gustoj šumi nabasa na velikog vuka uhvaćenog u klopku, oslobodi ga i sprijatelji se s njim a potom shvati da se zapravo radi o velikom njemačkom ovčaru zaostalom iza Švaba u tek okončanom ratu. Psu daje domaće ime Mile zbog pločice na vratu sa natpisom Hund Military. Drama počinje kad seljaci, misleći da je riječ o krvoločnom vuku koji im davi ovce po torovima, krenu organizovati bjesomučne potjere za nedužnom životinjom, pa Ranko čini sve što je u njegovoj moći da bi spasio svog psećeg prijatelja. Film je često puštan u nedeljnim prijepodnevima bivše SFRJ, ostavljajući snažan utisan na djevojčice i dječake tog vremena, a valja napomenuti da je dobio i nekoliko međunarodnih nagrada. Zato ne čudi što je po njemu i naš poznati roker Mile Kitić nazvao jednu od svojih najboljih stvari („...a ja kao vuk bežim od pastira...“).
Za samog Slavka Štimca i ovu ulogu vezana je i jedna kasnija priča:
Prije desetak godina Cane iz Partibrejkersa ga je na nekoj beogradskoj žurci u klozetu zatekao „prebijenog“, kako povraća i baulja po podu i u svom stilu mu dobacio:
-Šta je Slavko, tražiš vučjaka?
Onih poslednjih 10 dinara koje nađeš u džepu narednog jutra posle pijančenja.
Vuk Bojović posle smrti Samija.
Poslednji prednji zub u vilici.
