Šta je tačno vukodavina - ne znam, pitajte nekog starijeg. Ali to sad i nije bitno, pričam o kontekstu a kada se pomnože vektori upotrebe ove reči dobija se sledeće:
Vukodavina je gadan čovek, oguglao, grub, ništa mu niko ne može, upao valjda nekad u neku vukojebinu – jamu zajebanu, pa iz nje ko zna kako izašao kao pobednik zaogrnuvši dobijenu vučju kožu – vukodavinu – plašt + 10 na health, + 10 na bol ukurcu za svet oko sebe, armor +3 iceprotect +3 fireprotect (42 stepena u Ćupriji, jul, ništa ništa džemper iscepan navuko pa kosi), plus još dobijene osobine: samoozdravljenje, samozadovoljavanje, samodovoljnost, Spešl skil: chetniks beard – plus 2 na plašenje neprijatelja. Oružje: long spear močuga Shubarajekvari-kvari.
Konzervirao se, uvoštio, ni tamo ni ovamo, ni živ ni mrtav, a opet živ i te kako al drugačije živ nego sav normalan svet – seljani koje obara balčakom lako i proždire – što ne pojede ostavi u zamrzivač za zimu – resto proda Berčeku kao robove za njegovo prostrano imanje.
Proces vukodavljenja – verovatno vreme i otuđenost od ljudi ili mržnja prema ljudima ili neki nesporazum, neka korica se hvatala na površini još mladog vukodava a posle se lepo to stvrdnulo u vukodavinu: sada može žarom iz ruke da pali cigaru, da iznosi zaražene od Variole vere, da pije vodu iz zagađenog bunara ili gradskog vodovoda, da gleda Andriju i Anđelku – ništa! Jer on je vukodavina!
- Živ li ti je deda Petko?
- Može tako da se kaže, mada ja mislim da je on neki undead, tako nešto, još ne mogu da mu utvrdim tačno klasu al izaći će u narednom Diablu lik po njemu pravljen.
- Auuu bre pa kolko ima on?
- To više niko ne zna svaki dan je sve vitalniji počeo da ore i krči zemlju zdraviji bre od svih samo ćuti i mrmlja nešto, ma prava vukodavina, zamisli oće opet da se ženi, ona baba što je priženio prošle godine nestala onomad...
