Gajba. Ne bilo kakva, već gajba menosa masnih brkova i jakog podriga. Gajba mačo mužjaka uz sav superlativ i plurativ i pleonazam. Čaršavi su natopljeni sokovima koji daju makar šest potencijalnih majki deteta, maslinasto lakirana vrata imaju vertikalnu crtu ostruganu znojem, ratničkih boja iz Vijetnama, dok se krevet drži među propalim federima kao poslednja zaostavštvina nemačke okupacije.
Sve vonja na blud, nemoral i povećani libido. U danima neispražnjenoj kanti se topi lateks, zlatna žica za banku sperme. Malo tu i tamo se uoči neki komad odeće, na ventilatoru, ispod kreveta, iza radijatora... Sve miriše na mesto zločina kome bi se genetičari radovali k'o kuče u liftu, a ekipa iz CSI-a otvorila dosije.
- Ali Huanita, ja te volim!
- Ne laži kabron, ova tvoja soba je čista zanimacija za genetičare. I dete NIJE tvoje da znaš, ne znam kome si ga napravio, ali ja nisam ta.
